Bambus u džinovskoj saksiji

Kada govorimo o arhitekturi, naročito  savremenoj, pažnju najčešće privlače objekti sa velikim budžetima kojima se pomeraju tehnološke, građevinske i estetske granice. U trci za senzacijama gotovo da su zaboravljeni projekti koji se moraju realizovati skromnim sredstvima. Međutim, ograničenja često mogu biti vrlo inspirativna.

Pojam socijalnog stanovanja odnosi se na građenje neprofitabilnih stanova. U razvijenim zemljama državne i gradske institucije aktivno učestvuju u ovakvim projektima. Najčešće država pravi fondove iz kojih sufinansira izgradnju. Socijalno stanovanje može biti namenjeno različitim korisnicima: siromašnima, izbeglicama, raseljenim licima ili manjinskim etničkim zajednicama.

Jedan od trenutno medijski najatraktivnijih primera svakako je projekat Make It Right koji je pokrenuo glumac Bred Pit da bi pomogao obnovu Nju Orleansa posle razarajućeg uragana Katrina koji je 2005. pogodio ovu oblast. Nakon ove katastrofe mediji su animirali američku javnost, tako da je država bila prisiljena da obeća pomoć svim ugroženima. Međutim, kako to obično biva u tržišno orijentisanim društvima, najveći deo posla pao je na pojedince. Javne ličnosti, među kojima su prednjačili Opra Vinfri, Bred Pit i Šon Pen, pokrenuli su niz zanimljivih projekata. Pit, odranije poznat kao pobornik i poštovalac savremenih tokova u arhitekturi, pozvao je trinaest arhitektonskih biroa (nekoliko vodećih svetskih arhitektonskih imena i nekoliko lokalnih) da učestvuju u projektu. Među njima su se našli i Morfozis, Ađaja arhitekti, MVRDV i drugi. Cilj projekta je da se spoje iskustva lokalnih biroa koji imaju odnos prema mestu i tradiciji Nju Orleansa i firme čiji projekti danas oblikuju svet. Trebalo je projektovati tipske stambene jedinice koje će biti samoodržive i ekološki odgovorne, ali tako da razvijaju i svest stanovnika o planetarnim resursima i prirodnom okruženju. Projekat se za sada odvija uspešno. Predstavljena su sva rešenja i prve kuće se već grade.

Ram za pejzaž

U predgrađu Madrida, s pogledom na planine, nalazi se Mirador, superblok koji je projektovao holandski biro MVRDV u saradnji sa španskim arhitektom Blankom Leom. Zgrada je projektovana sa ciljem da postane referentna tačka proširenja grada ka severoistoku, kao protivteža masivnim stambenim blokovima u okruženju. Ovaj džinovski stambeni blok od 22 sprata postao je poznat po ogromnom otvoru unutar objekta. MVRDV su stvorili ram za pejzaž koji je i javni prostor za igru i druženje stanara. Konceptualno se oslanjajući na Korbizjeove ideje pokazali su da je i u projektima socijalnog stanovanja moguće ostvariti humanost. Volumen je građen slaganjem kubusa, što je vidljivo na fasadi. Crvena linija koja izgleda kao grafika zapravo označava koridore. Osim atraktivnog dizajna, MVRDV su projektom ponudili i veliki broj različitih stambenih jedinica koje čine da ovaj blok ne bude spavaonica već personalizovani prostor za svakog pojedinca. I dok arhitektonska javnost ovaj projekat smatra remek-delom i primerom kako se na drugačiji način mogu rešavati slični zadaci, mišljenja njegovih stanara su podeljena.

Flower Tower u Parizu je projekat koji je Eduarda Fransua doveo u žižu svetskog interesovanja. Ova kuća je dokaz da je i u uslovima strogo definisane gradske regulacije moguće napraviti objekat koji nudi novi kvalitet, iako je u osnovi zadržana tradicionalna, jasna shema pariskog stana. Betonska kutija nalik mnogim drugim jeftinim zgradama, oplemenjena je sa 380 velikih, predimenzionisanih saksija koje su postavljene na sve četiri fasade. U njih je zasađen bambus koji menja sliku pejzaža i doživljaja koji imaju stanari.

Ako posmatramo naš region, slovenačka arhitektonska scena je i u ovom segmentu najvitalnija. Graditeljska eksplozija koja je zadesila Sloveniju počev od devedesetih godina prošlog veka, ušla je u zrelu fazu tokom poslednjih nekoliko godina. Viši životni standard doveo je do veće tražnje stanova, što je, opet, uslovilo porast cena, a time i raslojavanje društva. Vlada je odlučila da pokrene projekat koji će finansirati stambeni fond. Većinu arhitektonskih konkursa baziranih na novoj stambenoj politici osvojili su mladi arhitektonski biroi, tako da su nove stambene sheme sveže i progresivne.

Senka na balkonu

Apartmansko naselje u Izoli, na slovenačkoj obali, potpisuju Ofis arhitekti. Veoma mali budžet od 600 evra/m2 u izgradnji zahtevao je od arhitekata da smisle načine na koje će pojeftiniti svaki, pojedinačni segment. Da se to ne bi odrazilo na kvalitet, projektovani su modularni elementi. Zajednički prostori su svedeni na minimum, dok su korisni prostori maksimizovani. Jedan od najzanimljivijih zadataka bio je da se otvori pogled ka moru, a da se istovremeno kontroliše osunčanost. To je postignuto postavljanjem polutransparentnih tekstilnih sistema za kontrolu zaštite od sunca pod određenim uglom. Tako su balkoni pretvoreni u poluzatvorene lođe koje stvaraju senku. Kao rezultat, povećane su iskorišćenost energije i privatnost korisnika.

Gran pri ovogodišnjeg Salona arhitekture dobio je projekat Zorana Abadića sa temom socijalnog stanovanja. Ova tema uslovljava jasan projektantski stav u pogledu racionalnog planiranja prostora i odnosa prema kontekstu, neposrednom okruženju ali i društvu u celini. Razlika u odnosu na okruženje najbolje se vidi iz činjenice da je predračunska vrednost ovog projekta bila 320 evra/m2, dok se kod Slovenaca ta cifra kreće između 600 i 700 evra/m2. Projektantski tim pokušao je da pruži koncept koji će zadovoljiti raznovrsne potrebe stanara i ostvariti ih kroz model jeftine izgradnje. Autori su se vodili stavom da se kvalitet ogleda u inovativnosti i stvorenom prostornom i ambijentalnom sadržaju. Želeli su da stvore funkcionalan i racionalan prostor koji je u vezi sa okruženjem i prilagođen potrebama korisnika.

Novoprojektovani objekti imaju jasnu arhitekturu i  čiste i funkcionalne prostorne sheme.
Projekti socijalnog stanovanja provlače se kroz istoriju arhitekture. Zapravo, sve ideologije imale su utopističke projekte rešavanja ovog problema. Danas su ovakvi projekti često način da se dobiju politički poeni. Od angažovanosti države i institucija zavisi na koji će način biti realizovani. Dešavalo se da sam objekat postane toliko značajan i prepoznatljiv da se pretvori u svoju suprotnost. Projekti Le Korbizjea za Marsej i Nan danas su mesto hodočašća arhitekata i samim tim prestižno mesto za život i poslovni prostor. Da li će neki od ovih objekata imati tu sreću tek ćemo videti.