Прсти напуљске мафије у Међугорју
Висока температура, која у херцеговачком кршу достиже и до 40 степени, не спречава хиљаде ходочасника из целог света да се и овог лета стрпљиво моле на брду указања Госпе и бришу тајанствене сузе са шест метара високог бронзаног кипа Васкрслог Исуса, верујући у чудесну моћ оздрављења. Али, Међугорје је и овогодишњи празник Велике Госпе дочекало као католичко светилиште које још нема званичан папин благослов.
Недавни долазак пољског надбискупа Хенрика Хосера, сталног специјалног папиног изасланика за Међугорје, отворило је дилему да ли поглавар Римокатоличке цркве намерава да укине или само стави под контролу „свети бизнис”, који овде цвета од 1981. године. Поготово зато што су недавно у католичкој јавности као бомба одјекнуле две речи умировљеног надбискупа Варшаве пре постављања на нову дужност – „напуљска мафија”.
Хосер је уочи самог доласка у ово непризнато светилиште у општини Читлук, које годишње посети два милиона верника, поручио: „Треба бити свестан да због масовног прилива ходочасника на ово место продиру мафије, укључујући напуљску, које рачунају на добит.” Очито да пољски високи прелат није послат у Међугорје само са задатком да истражује наводна Госпина указања, већ и да учини да проток новца буде транспарентнији.
Да се у Међугорју окрећу велике паре, које привлаче и међународне криминалне групе, утврдио је и Венцел Чуљак у својој докторској дисертацији „Феномен Међугорје као светски бренд и топ дестинација верског туризма”. Чуљак је, како преноси „Дојче веле”, анализом дошао до невероватних резултата. Туристичка потрошња од 1981. до 2013. године износи 2,85 милијарди евра, а трошкови путовања страних и домаћих ходочасника достижу 8,5 милијарди евра. А само Католичка црква у Међугорју у истом периоду остварила је укупни приход од 290 милиoна евра, што укупно износи 11,6 милијарди евра.
Полемике да ли је Међугорје место опсене и лаке зараде на људима који траже помоћ и утеху у невољама или божји генератор „инстант чудеса” трају до данас. У сваком случају, највећа „европска исповедаоница” покушава да бројкама надмаши славу признатих маријанских католичких светилишта, Лурда у Француској и Фатиме у Португалији. Према неким прорачунима, од 24. јуна 1981, када је Госпа почела да се јавља и када је угледало шесторо деце на Подбрду, до данас је било чак 48.000 указања.
У веродостојност јављања Исусове мајке не верује ни локални мостарско-дувањски бискуп Ратко Перић, који је због тога на ратној нози са фрањевачким редом који држи све конце у Међугорју. Приликом сусрета са пољским колегом кога је Света столица послала у Међугорје он је јасно поручио да су чак и прва указања „неверодостојна”.
А управо би само Богородичина јављања у тих првих неколико дана, у јуну 1981. године, када је угледало шесторо деце, како се очекује, могла да призна Римокатоличка црква. Да би истражила феномен Госпиних указања, Света столица је још 2011. године, у време папе Бенедикта Шеснаестог, оформила посебну комисију, коју је предводио кардинал Камило Руини. Како пише ријечки „Нови лист”, у извештају који је достављен папи Фрањи наводи се да истрагу о првим указањима, у време када су такозвани видиоци још били деца или адолесценти, треба наставити. У другом делу извештаја који се односи на каснија, посебно на актуелна Госпина указања, комисија је заузела став да треба бити и те како сумњичав.
Није чудо зашто онда папа Фрањо још оклева да призна Међугорје. Он је прошле године шокирао тамошње Хрвате када је за „Осерваторе Романо” поводом феномена Међугорја поручио да не подржава моду да се Госпа представља као суперзвезда, која себе ставља у средиште пажње, јер то није у складу са католичким учењем.
„Ја више волим Госпу која је мајка, наша мајка, а не Госпу која је шефица у пошти, која свакога дана шаље поруку у одређено време. То није Исусова мама. Та наводна указања немају толику вредност. Али ко мисли да Госпа каже: дођите сутра у то и то време и даћу поруку том видиоцу, то не”, изјавио је поглавар РКЦ.
Ипак, докле год постоји потреба за Међугорјем, оно ће постојати, без обзира на то шта ми о њему мислимо, поручује теолог Далибор Милас за „Дојче веле”. По оцени овог докторанда на Универзитету у Грацу, иако непризнато, ово светилиште у западној Херцеговини може постати нови ватикански адут у окршају са све присутнијим релативизмом у данашњем католичком свету, где је Света тајна исповести постала ретка попут албино медведа.
Милас истиче да верницима који долазе у Међугорје ипак треба рећи да тамо не „плешу” небеска тела, да кип Васкрслог Исуса не може да плаче из колена и да флуоресцентна Госпа није знак са неба, него кип са „Ибеја”.
Госпина указања поред јаме Голубинка
У близини места где је Госпа наводно почела да се јавља својим порукама налази се јама Голубинка, у којој су усташе током Другог светског рата побиле више стотина Срба. На суђењу злочинцима НДХ доказано је да је само из Пребиловаца у јами смрт нашло 600 жена и деце. Комунистичке власти Југославије су јаму дубоку 120 метара 1962. године забетонирале. На захтев родбине жртава јама је отворена 1990. године, а посмртни остаци страдалника пренети су у крипту спомен-цркве у Пребиловцима. Међутим, у рату 1992–1995. црква у Пребиловцима је срушена, а село запаљено у борбеној акцији Хрватске војске и ХВО, којом је командовао генерал Јанко Бобетко.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
