Prsti napuljske mafije u Međugorju
Visoka temperatura, koja u hercegovačkom kršu dostiže i do 40 stepeni, ne sprečava hiljade hodočasnika iz celog sveta da se i ovog leta strpljivo mole na brdu ukazanja Gospe i brišu tajanstvene suze sa šest metara visokog bronzanog kipa Vaskrslog Isusa, verujući u čudesnu moć ozdravljenja. Ali, Međugorje je i ovogodišnji praznik Velike Gospe dočekalo kao katoličko svetilište koje još nema zvaničan papin blagoslov.
Nedavni dolazak poljskog nadbiskupa Henrika Hosera, stalnog specijalnog papinog izaslanika za Međugorje, otvorilo je dilemu da li poglavar Rimokatoličke crkve namerava da ukine ili samo stavi pod kontrolu „sveti biznis”, koji ovde cveta od 1981. godine. Pogotovo zato što su nedavno u katoličkoj javnosti kao bomba odjeknule dve reči umirovljenog nadbiskupa Varšave pre postavljanja na novu dužnost – „napuljska mafija”.
Hoser je uoči samog dolaska u ovo nepriznato svetilište u opštini Čitluk, koje godišnje poseti dva miliona vernika, poručio: „Treba biti svestan da zbog masovnog priliva hodočasnika na ovo mesto prodiru mafije, uključujući napuljsku, koje računaju na dobit.” Očito da poljski visoki prelat nije poslat u Međugorje samo sa zadatkom da istražuje navodna Gospina ukazanja, već i da učini da protok novca bude transparentniji.
Da se u Međugorju okreću velike pare, koje privlače i međunarodne kriminalne grupe, utvrdio je i Vencel Čuljak u svojoj doktorskoj disertaciji „Fenomen Međugorje kao svetski brend i top destinacija verskog turizma”. Čuljak je, kako prenosi „Dojče vele”, analizom došao do neverovatnih rezultata. Turistička potrošnja od 1981. do 2013. godine iznosi 2,85 milijardi evra, a troškovi putovanja stranih i domaćih hodočasnika dostižu 8,5 milijardi evra. A samo Katolička crkva u Međugorju u istom periodu ostvarila je ukupni prihod od 290 miliona evra, što ukupno iznosi 11,6 milijardi evra.
Polemike da li je Međugorje mesto opsene i lake zarade na ljudima koji traže pomoć i utehu u nevoljama ili božji generator „instant čudesa” traju do danas. U svakom slučaju, najveća „evropska ispovedaonica” pokušava da brojkama nadmaši slavu priznatih marijanskih katoličkih svetilišta, Lurda u Francuskoj i Fatime u Portugaliji. Prema nekim proračunima, od 24. juna 1981, kada je Gospa počela da se javlja i kada je ugledalo šestoro dece na Podbrdu, do danas je bilo čak 48.000 ukazanja.
U verodostojnost javljanja Isusove majke ne veruje ni lokalni mostarsko-duvanjski biskup Ratko Perić, koji je zbog toga na ratnoj nozi sa franjevačkim redom koji drži sve konce u Međugorju. Prilikom susreta sa poljskim kolegom koga je Sveta stolica poslala u Međugorje on je jasno poručio da su čak i prva ukazanja „neverodostojna”.
A upravo bi samo Bogorodičina javljanja u tih prvih nekoliko dana, u junu 1981. godine, kada je ugledalo šestoro dece, kako se očekuje, mogla da prizna Rimokatolička crkva. Da bi istražila fenomen Gospinih ukazanja, Sveta stolica je još 2011. godine, u vreme pape Benedikta Šesnaestog, oformila posebnu komisiju, koju je predvodio kardinal Kamilo Ruini. Kako piše riječki „Novi list”, u izveštaju koji je dostavljen papi Franji navodi se da istragu o prvim ukazanjima, u vreme kada su takozvani vidioci još bili deca ili adolescenti, treba nastaviti. U drugom delu izveštaja koji se odnosi na kasnija, posebno na aktuelna Gospina ukazanja, komisija je zauzela stav da treba biti i te kako sumnjičav.
Nije čudo zašto onda papa Franjo još okleva da prizna Međugorje. On je prošle godine šokirao tamošnje Hrvate kada je za „Oservatore Romano” povodom fenomena Međugorja poručio da ne podržava modu da se Gospa predstavlja kao superzvezda, koja sebe stavlja u središte pažnje, jer to nije u skladu sa katoličkim učenjem.
„Ja više volim Gospu koja je majka, naša majka, a ne Gospu koja je šefica u pošti, koja svakoga dana šalje poruku u određeno vreme. To nije Isusova mama. Ta navodna ukazanja nemaju toliku vrednost. Ali ko misli da Gospa kaže: dođite sutra u to i to vreme i daću poruku tom vidiocu, to ne”, izjavio je poglavar RKC.
Ipak, dokle god postoji potreba za Međugorjem, ono će postojati, bez obzira na to šta mi o njemu mislimo, poručuje teolog Dalibor Milas za „Dojče vele”. Po oceni ovog doktoranda na Univerzitetu u Gracu, iako nepriznato, ovo svetilište u zapadnoj Hercegovini može postati novi vatikanski adut u okršaju sa sve prisutnijim relativizmom u današnjem katoličkom svetu, gde je Sveta tajna ispovesti postala retka poput albino medveda.
Milas ističe da vernicima koji dolaze u Međugorje ipak treba reći da tamo ne „plešu” nebeska tela, da kip Vaskrslog Isusa ne može da plače iz kolena i da fluorescentna Gospa nije znak sa neba, nego kip sa „Ibeja”.
Gospina ukazanja pored jame Golubinka
U blizini mesta gde je Gospa navodno počela da se javlja svojim porukama nalazi se jama Golubinka, u kojoj su ustaše tokom Drugog svetskog rata pobile više stotina Srba. Na suđenju zločincima NDH dokazano je da je samo iz Prebilovaca u jami smrt našlo 600 žena i dece. Komunističke vlasti Jugoslavije su jamu duboku 120 metara 1962. godine zabetonirale. Na zahtev rodbine žrtava jama je otvorena 1990. godine, a posmrtni ostaci stradalnika preneti su u kriptu spomen-crkve u Prebilovcima. Međutim, u ratu 1992–1995. crkva u Prebilovcima je srušena, a selo zapaljeno u borbenoj akciji Hrvatske vojske i HVO, kojom je komandovao general Janko Bobetko.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
