За шест година помилован 2.761 осуђеник

– Узимајући у обзир да су казне умањиване за неколико месеци па до неколико година, амнестијом је остварена милионска уштеда у буџету Републике Србије. Циљ закона и јесте смањење преоптерећености смештајних капацитета у заводима за извршење кривичних санкција. Али, то није једини правни механизам. Ту су и институти попут изрицања ванзаводских (алтернативних) санкција у што већој мери, затим доношење већег броја условних отпуста – наводе у управи.

Закон о амнестији регулише који осуђеници могу да буду амнестирани, за који део казне, као и врсту кривичних дела која подлежу помиловању.

– Право на амнестију у целости имају особе које су први пут правноснажно осуђене на казну затвора до три месеца. Они који су први пут правноснажно осуђени на затворске казне од три до шест месеци ослобађају се извршења пола изречене казне. За десет одсто биће умањена казна онима који су осуђени за кривична дела тешког убиства, убиства и тешких случајева разбојничке крађе и разбојништва. Осуђеници који су на дан ступања на снагу Закона о амнестији навршили 70 година живота, ослобађају се од извршења 25 одсто казне затвора – наводе у Управи за извршење кривичних санкција.

Поменути закон јасно прописује и који осуђеници не могу да очекују амнестију. То су они који су правоснажно осуђени на казну затвора од 30 до 40 година, они који су осуђени за кривична дела против човечности и других добара заштићених међународним правом, за кривична дела против полне слободе и насиља у породици. Такође, дела казне не могу да буду ослобођени ни они који су правоснажно осуђени за производњу и трговину дрогом, за кривична дела против уставног уређења и безбедности Републике Србије, за примање и давање мита, као и они који „имају” правоснажну пресуду у поступцима који су вођени пред неким од посебних одељења.

– Амнестији не подлежу ни особе које су до дана ступања на снагу закона више од три пута правоснажно биле осуђене на безусловну казну затвора, а није извршено брисање или не постоје услови за брисање неке од осуда. Такође, амнестији не подлежу правоснажно осуђене особе за које је до дана ступања на снагу овог закона наређено издавање потернице због нејављеног издржавања казне затвора или због бекства са издржавања казне – објашњавају у управи.

Иако закон јасно дефинише ко може, а ко не да буде амнестиран, поставља се питање да ли је стриктно поштовање законских одредаба морално оправдано.

Према истраживању „Политике”, суд је донео решење о смањењу казне оптуженом који је 2012. године напунио 70 година. Примењујући закон суд му је „за недозвољене полне радње у продуженом трајању” смањио казну за четири месеца и одредио да у затвору проведе једну годину.

Према другој судској одлуци затворске казне умањене су Душану Проданову и Милану Ракочевићу, припадницима навијачке групе „Забрањени”, који су учествовали у масовној тучи с члановима навијачке групе „Алкатраз”. У сукобу 2011. у ресторану Спортског друштва Партизан, а за који су осуђени Проданов и Ракочевић, теже је повређено неколико особа.

Закон о амнестији омогућио је ранији излазак из затвора и Ненаду Кецојевићу, припаднику навијачке групе Партизана. Он је осуђен због учествовања у инциденту када је група навијача 1999. године на дербију Партизан – Црвена звезда изазвала тешку несрећу у којој је од сигналне ракете погинуо малолетни Александар Радовић.