Ћутолози и причалице
Скупштина Србије заседала је у овој години 65 дана, а посланици су крајем јула отишли на одмор, који ће, највероватније, потрајати до септембра. Кад се погледа колико је ко био активан у раду, може се закључити да је некима одмор стварно био потребан, други би тешко могли да објасне од чега се одмарају, будући да, према статистичким подацима, на пример, њих четворо у овом периоду, баш ниједном није ни ушло у скупштинско здање, а њих 30 није рекло ни реч. Најговорљивији посланик био је Марјан Ристичевић (НСС–СНС), који је на дискусију потрошио 11 сати и 34 минута.
Откако је постпетооктобарска власт, кад јој је кворум постао проблем, укинула обавезу да и током расправе у сали мора да буде присутно 126 посланика, и увела правило да, такорећи, осим дискутанта и председавајућег, нико не мора да буде у сали, посланици ову погодност обилато користе за избегавање седења на седницама. Ниједна власт није вратила обавезан кворум и током расправе, мада они који су га укинули, умеју да испричају новинарима, с поштовањем, како у парламенту Словеније важи такво правило и како се одмах гласа о сваком закону, потпуно заборављајући да је то важило и у Скупштини Србије док га сами нису укинули. Било како било ни они који су дошли после 2012. године нису вратили обавезан кворум и током расправе, просто зато што свима одговара да не седе у сали, ако баш не морају.
Напредњаци су због баш лошег утиска који у директним телевизијским преносима оставља празна сала на грађане увели интерну обавезу за своје посланике да седе у сали. Седе, дабоме, на смену, али има и оних који умеју да избегну и ту, као и неке друге обавезе. Према статистичким подацима о присутности посланика на пленарним седницама, које је „Политика” добила из Скупштине Србије, пет најревноснијих посланика, било је баш из СНС-а и то су: Драгана Баришић (504 сата и 52 минута), Душко Тарбук (504 сата и 21 минут), Блажа Кнежевић (498 сати и 25 минута), Миланка Јевтовић Вукојичић (495 сати и 31 минут) и Тања Томашевић Дамњановић (493 сата и 29 минута). Пет посланика који су најмање времена провели у сали били су: Горан Јешић (ДС), 34 минута, Ненад Чанак (ЛСВ), сат и 41 минут, Душан Бајатовић (СПС), сат и 43 минута, Душан Павловић (ДЈБ), сат и 50 минута и Жарко Кораћ (ЛДП), два сата и осам минута.
Међу 30 оних који нису рекли ни реч за седам месеци налази се и Славица Живковић (СДПС), али она је једина која за то има савршено оправдање, пошто је тек на последњој јулској седници положила посланичку заклетву, а мандат је добила уместо Меха Омеровића, који је поднео оставку. Остали немају овако „савршен алиби”, а на овом списку су: Душан Бајатовић (СПС), Милена Бићанин (СДПС), Душан Борковић (СНС), Младен Грујић (СНС), Ратко Јанков (ДЈБ), Горан Јешић (ДС), Јадранка Јовановић (СНС), Александар Југовић (СПО), Мирослав Маркићевић (НС–ПЗСС), Остоја Мијаиловић (СНС), Ненад Милић (ЛДП), Драгољуб Мићуновић (ДС), Милутин Мркоњић (СПС), Богдан Обрадовић (СНС), Биљана Пантић Пиља (СНС), Золтан Пек (СВМ), Душан Петровић (ДС), Мира Петровић (ПУПС), Катарина Ракић (СНС), Верољуб Стевановић (ДС), Александар Чотрић (СПО), Драган Шормаз (СНС), Бајро Гегић (СДАС), Јелисавета Вељковић (ПУПС).
Од питања зашто су прећутали седам месеци, огромна већина наведених се „брани” ћутањем или не одговарају на позиве, ни на поруке, или се јаве али моле да не буду поменути зато што „имају своје разлоге”, ретки су пристали да објасне зашто нису учествовали у расправи.
Зоран Милетић (СНС) каже да је он по струци грађевинац, да је члан Одбора за просторно планирање, саобраћај, инфраструктуру и телекомуникације, па на седницама овог тела учествује у расправи, јер се ту прича о ономе за шта је он стручан. Истиче да не може да дискутује о школству и здравству „не можемо сви све да знамо” и додаје: „Имам 64 године, био сам 12 година председник СО Кучево, па имам скупштинског искуства, па могу да помогнем млађима, на којима свет остаје, неким саветом, а добро је дати им простора да говоре.”
Александар Чотрић (СПО) каже да СПО, који је у парламент ушао на листи СНС-а, сада нема своју посланичку групу, па је „веома тешко добити могућност да нешто кажете, нарочито када сте део тако велике посланичке групе као што је СНС”. Додаје: „Није ни било неких тема из моје сфере интересовања и знања. Члан сам одбора за дијаспору и за КиМ, а тих тема није било на дневном реду. Али посланички рад се заснива и на ангажовању у одборима и скупштинским делегацијама, а ја сам шеф делегације у Интерпарламентарној скупштини православља где има значајних активности, учествујем у њеним активностима, председник сам посланичке групе пријатељства са Јерменијом, која је, такође, активна, идем и на терен, разговарам са грађанима...”
Душан Петровић (ЗЗС), који је у парламент ушао на листи ДС-а, овако објашњава своје ћутање: „Народна скупштина је, нажалост, престала да буде институција у којој се води суштинска дебата. Злоупотреба пословника, чији су починиоци они који управљају радом парламента, тужна је наша свакодневица. Безразложне казне посланицима и ускраћивање права на реч, потпуно су разориле парламент. Последице таквог понашања за политички и целокупан јавни живот су огромне. Своју енергију трошим на изналажење цивилизованог начина да се овако ужасно стање промени.”
Слично Петровићу, говори и Горан Јешић (ДС): „Не учествујем у расправи зато што је парламент узурпиран од стране вандала и зато што је обесмишљена расправа и улога те институције, која је најважнија у сваком демократском друштву. Одлуку да ли ћу остати ту, донећемо у оквиру странке у септембру.”
Нису ни свратили, а камоли говорили
Четворо посланика од почетка године није баш ниједном ушло у салу за пленарно заседање, па, самим тим, нису могли ни да говоре и то су: Чедомир Јовановић, лидер ЛДП-а, Миланка Карић (СНС), Здравко Станковић (СДС–НС) и Јасмина Николић (ДЈБ). Јовановић, који је и шеф посланичке групе, недавно је, како је саопштио ЛДП, одлучио да се посвети другим стварима и сарадњи у региону, због чега је своје место у парламенту понудио Кенану Хајдаревићу, који је то одбио, како је рекао јер сматра да је присуство лидера ЛДП-а у парламенту важно. Пробали смо да чујемо и зашто троје других посланика није улазило у салу, али нам то није пошло за руком. Карићева је, како нам је рекао неко ко се јавио на њен телефон, на путу, па не може да даје изјаве, остало двоје нам нису били доступни.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
