Уз Дрину, преко Романије до Неретве

Из Београда је за Мостар најбоље кренути ноћу. И то после 22 сата, када се са друмова повуку камиони и шлепери, а саобраћај довољно прореди. Ова деоница је преко Сарајева, али и преко Горажда, Фоче и Сутјеске дугачка отприлике исто – око 450 километара. У првом случају, са краћим задржавањима, путовање траје око осам сати умерене вожње, а у другом, због многобројних кривина, посебно у делу између Фоче и Чемерна, као и Гацка и Невесиња, око десет сати. Ипак, та деоница је атрактивнија за путнике због Тјентишта и живописних шума испод Маглића. Око 450 километара дугачак је и пут преко Бијељине, Тузле, преко Коњух планине и, даље, Сарајева.

Путеви у Босни и Херцеговини су у бољем стању него друмови у Србији. Прописно су означени сигнализацијом без обзира на то дали се, на пример, из Херцеговине за Србију путује преко Сутјеске или Сарајева и даље преко Романије. По уласку у Србију, на Златибору, возаче дочекују избледели саобраћајни знаци, стари више од две деценије због чега и не треба да нас изненађују написи попут Титовог Ужица, Партизанских Вода и Титограда.

И док је дуж путева у Босни и Херцеговини иза сваке кривине могућ сусрет са полицијом која ригорозно кажњава возаче, у Србији на путу од Београда до Мостара чак и врапци знају где дежурају саобраћајне патроле. Чачански саобраћајци увек чекају на Триангли у Горњем Милановцу. И како кажу, ту праксу је немогуће променити, јер на опасној деоници кроз Овчарско-кабларску клисуру, контрола није могућа због кривина. Али, где су друге патроле дуж Ибарске магистрале? „Босански” полицајци само због невезаног појаса, без расправе, пишу казну од 30 марака, а за озбиљније прекорачење брзине шаљу возаче код судије за прекршаје.

Пут од Београда до Ужица води Ибарском магистралом коју већина возача у Србији користи и када путује ка Црној Гори. После одвајања за Вишеград, наставља се према Кремнима и возаче ту чека први озбиљнији испит мотања волана. Због вишегодишњих радова на санацији тунела пред спуштање у Мокру гору, саобраћај је преусмерен на обилазницу дугачку неколико километара. После тог „ломатања” следи спуст у Мокру гору, а онда ка граничном прелазу Котроман. И српска и босанска полиција посао ради професионално, тако да за прелазак границе није потребно више од десетак минута.

На путу до Вишеграда пролази се кроз место Добрун познато по изузетно упечатљивом и уређеном манастиру. Следи Вишеград и величанствен поглед на мост Мехмед-паше Соколовића који је познатији по Андрићевом делу„ На Дрини ћуприја”. Само неколико стотина метара даље, возаче дочекује први од двадесетак тунела који су у бившој Југославији пробијени кроз изузетно негостољубив кањон Дрине.Пролазећи кроз њих возачи не могу да се отму утиску да су изузетно добро грађени јер су и после толико година и рата у изузетно добром стању – готово као тунели кроз швајцарске Алпе.

У месту Прача, где аутобуси на путу за источну Херцеговину обично праве паузу, пут се рачва у два правца. Лево ка Горажду и Сутјесци и право ка Рогатици, Романији и Сарајеву. Аутобуси ту најчешће скрећу лево – због линије која овуда саобраћа већ годинама на путу ка источној Херцеговини, док се возачи аутомобила најчешће опредељују за смер ка Рогатици.

Уколико пођу у правцу Рогатице, возачи у следећих двадесетак километара морају бити обазриви због неколико тунела који су у лошем стању, али и честих одрона. Следи Рогатица и успон на Романију. На деоници до Хан стјеница има више незгодних кривина.Преко романијске висоравни пут је добар без већих изненађења и тако је све до пред спуштање у Сарајево – до раскрснице на којој пут лево води ка Палама, а десно Баш-чаршији.

По уласку у Сарајево пут води кроз центар града. После проласка кањоном Дрине и вожње преко Романије у ситним сатима главни град Федерације БиХ делује изузетно уређено и модерно. Гради се на сваком углу, а са солитера светле рекламе познатих светских брендова.

Од Сарајева до Мостара има мање од 100 километара пута који преко Хаџића, превоја Иван седло (географске границе између Босне и Херцеговине) води ка Коњицу и Јабланици.

Ту је и мост преко кога је Тито прешао Неретву, мада је возачима Јабланица познатија по доброј јагњетини. У ресторанима дуж магистрале ка Мостару и Плочама даноноћно се врти јагњетина, а кошта око 800 динара за килограм. После одмора у Јабланици пут прати Неретву – акумулационо језеро које је одлично за узгој пастрмке и лососа. После тунела у Салаковцу избија се у Бијело поље одакле до Мостара има још петнаестак километара.

А посета Мостару почетком маја пун је погодак. Туристичка сезона тек почиње, па је смештај јефтинији и може се наћи чак и у околини старог града.Има довољно сунца, а то је и прилика да се дегустирају прве трешње ранке које у долини Неретве стижу већ средином маја.

Јелица Антељ

----------------------------------------------------------

Гориво у Босни и Херцеговини је квалитетније и јефтиније него у Србији. Литар супера од 98 октана кошта један евро. Пумпи има на сваком кораку и без обзира да ли је реч о приватним или пумпама „Ина”, „Енергопетрол” или ОМВ, гориво је на свим местима истог квалитета.