Uz Drinu, preko Romanije do Neretve

Iz Beograda je za Mostar najbolje krenuti noću. I to posle 22 sata, kada se sa drumova povuku kamioni i šleperi, a saobraćaj dovoljno proredi. Ova deonica je preko Sarajeva, ali i preko Goražda, Foče i Sutjeske dugačka otprilike isto – oko 450 kilometara. U prvom slučaju, sa kraćim zadržavanjima, putovanje traje oko osam sati umerene vožnje, a u drugom, zbog mnogobrojnih krivina, posebno u delu između Foče i Čemerna, kao i Gacka i Nevesinja, oko deset sati. Ipak, ta deonica je atraktivnija za putnike zbog Tjentišta i živopisnih šuma ispod Maglića. Oko 450 kilometara dugačak je i put preko Bijeljine, Tuzle, preko Konjuh planine i, dalje, Sarajeva.

Putevi u Bosni i Hercegovini su u boljem stanju nego drumovi u Srbiji. Propisno su označeni signalizacijom bez obzira na to dali se, na primer, iz Hercegovine za Srbiju putuje preko Sutjeske ili Sarajeva i dalje preko Romanije. Po ulasku u Srbiju, na Zlatiboru, vozače dočekuju izbledeli saobraćajni znaci, stari više od dve decenije zbog čega i ne treba da nas iznenađuju napisi poput Titovog Užica, Partizanskih Voda i Titograda.

I dok je duž puteva u Bosni i Hercegovini iza svake krivine moguć susret sa policijom koja rigorozno kažnjava vozače, u Srbiji na putu od Beograda do Mostara čak i vrapci znaju gde dežuraju saobraćajne patrole. Čačanski saobraćajci uvek čekaju na Triangli u Gornjem Milanovcu. I kako kažu, tu praksu je nemoguće promeniti, jer na opasnoj deonici kroz Ovčarsko-kablarsku klisuru, kontrola nije moguća zbog krivina. Ali, gde su druge patrole duž Ibarske magistrale? „Bosanski” policajci samo zbog nevezanog pojasa, bez rasprave, pišu kaznu od 30 maraka, a za ozbiljnije prekoračenje brzine šalju vozače kod sudije za prekršaje.

Put od Beograda do Užica vodi Ibarskom magistralom koju većina vozača u Srbiji koristi i kada putuje ka Crnoj Gori. Posle odvajanja za Višegrad, nastavlja se prema Kremnima i vozače tu čeka prvi ozbiljniji ispit motanja volana. Zbog višegodišnjih radova na sanaciji tunela pred spuštanje u Mokru goru, saobraćaj je preusmeren na obilaznicu dugačku nekoliko kilometara. Posle tog „lomatanja” sledi spust u Mokru goru, a onda ka graničnom prelazu Kotroman. I srpska i bosanska policija posao radi profesionalno, tako da za prelazak granice nije potrebno više od desetak minuta.

Na putu do Višegrada prolazi se kroz mesto Dobrun poznato po izuzetno upečatljivom i uređenom manastiru. Sledi Višegrad i veličanstven pogled na most Mehmed-paše Sokolovića koji je poznatiji po Andrićevom delu„ Na Drini ćuprija”. Samo nekoliko stotina metara dalje, vozače dočekuje prvi od dvadesetak tunela koji su u bivšoj Jugoslaviji probijeni kroz izuzetno negostoljubiv kanjon Drine.Prolazeći kroz njih vozači ne mogu da se otmu utisku da su izuzetno dobro građeni jer su i posle toliko godina i rata u izuzetno dobrom stanju – gotovo kao tuneli kroz švajcarske Alpe.

U mestu Prača, gde autobusi na putu za istočnu Hercegovinu obično prave pauzu, put se račva u dva pravca. Levo ka Goraždu i Sutjesci i pravo ka Rogatici, Romaniji i Sarajevu. Autobusi tu najčešće skreću levo – zbog linije koja ovuda saobraća već godinama na putu ka istočnoj Hercegovini, dok se vozači automobila najčešće opredeljuju za smer ka Rogatici.

Ukoliko pođu u pravcu Rogatice, vozači u sledećih dvadesetak kilometara moraju biti obazrivi zbog nekoliko tunela koji su u lošem stanju, ali i čestih odrona. Sledi Rogatica i uspon na Romaniju. Na deonici do Han stjenica ima više nezgodnih krivina.Preko romanijske visoravni put je dobar bez većih iznenađenja i tako je sve do pred spuštanje u Sarajevo – do raskrsnice na kojoj put levo vodi ka Palama, a desno Baš-čaršiji.

Po ulasku u Sarajevo put vodi kroz centar grada. Posle prolaska kanjonom Drine i vožnje preko Romanije u sitnim satima glavni grad Federacije BiH deluje izuzetno uređeno i moderno. Gradi se na svakom uglu, a sa solitera svetle reklame poznatih svetskih brendova.

Od Sarajeva do Mostara ima manje od 100 kilometara puta koji preko Hadžića, prevoja Ivan sedlo (geografske granice između Bosne i Hercegovine) vodi ka Konjicu i Jablanici.

Tu je i most preko koga je Tito prešao Neretvu, mada je vozačima Jablanica poznatija po dobroj jagnjetini. U restoranima duž magistrale ka Mostaru i Pločama danonoćno se vrti jagnjetina, a košta oko 800 dinara za kilogram. Posle odmora u Jablanici put prati Neretvu – akumulaciono jezero koje je odlično za uzgoj pastrmke i lososa. Posle tunela u Salakovcu izbija se u Bijelo polje odakle do Mostara ima još petnaestak kilometara.

A poseta Mostaru početkom maja pun je pogodak. Turistička sezona tek počinje, pa je smeštaj jeftiniji i može se naći čak i u okolini starog grada.Ima dovoljno sunca, a to je i prilika da se degustiraju prve trešnje ranke koje u dolini Neretve stižu već sredinom maja.

Jelica Antelj

----------------------------------------------------------

Gorivo u Bosni i Hercegovini je kvalitetnije i jeftinije nego u Srbiji. Litar supera od 98 oktana košta jedan evro. Pumpi ima na svakom koraku i bez obzira da li je reč o privatnim ili pumpama „Ina”, „Energopetrol” ili OMV, gorivo je na svim mestima istog kvaliteta.