С погледом упртим у небо

Учтиви дуги разговори о времену нису својствени само Енглезима. Јасминка Смаилагић је увек расположена да говори о температури, врућини, киши, ветру и хладноћи. Као дипломираном метеорологу и начелници Одељења за праћење климе и климатске прогнозе у Републичком хидрометеоролошком заводу у Београду та тема јој је професионална преокупација. Њен основни задатак је да непрестано прати да ли је у Србији и југоисточној Европи нормално или екстремно хладно, топло или сушно.

Други део њеног посла је биометеоролошка прогноза. Са великом вероватноћом може да прогнозира коме нека временска фаза прија, а ко би тога дана требало да буде опрезан. Даје упозорења и за повећан ризик у саобраћају због прекомерног броја позитивних јона у атмосфери који доводе до деконцентрације и смањене пажње и пешака, и возача, па се чешће дешавају саобраћајне незгоде.

Понекад и сама осети неке метеоропатске реакције.

– Приметила сам да сваки пут када упозоравамо да је, поред нерасположења, у току ноћи могућа и несаница, ни ја не могу да спавам. Не знам да ли је то аутосугестивно зато што желим да моја биометеоролошка прогноза буде остварена – каже наша саговорница, додајући да се у заводу свакодневно израчунавају и индекс људског осећаја како би разуверили оне који лети често кажу „лажу метеоролози, није 35, већ 40 степени!”.

То је, додаје, њихов субјективни доживљај. Комбинација температуре и релативне влажности ваздуха често ствара осећај да је пет до седам степени температура виша, него што стварно јесте. Зими се пак због јаких ветрова чини да је за исто толико степени хладније, објашњава Јасминка Смаилагић.

Београд је најлепше место за живот

Као експерт за климатске прогнозе, а за то су је на основу њених резултата изабрали у Хајделбергу на конференцији за климатологију одржаној 2014. године, Јасминка је представник Европе у Светској метеоролошкој организацији. До сада је, на њену радост, била на два састанка, у Мелбурну (Аустралија) и у Гвајаквилу (Еквадор).

И приватно воли да путује. Свуда се осећа добро, Грчка и Италија су јој посебно драге, јер имају лепо море и лепу климу, али у Србији је, тврди, ипак најлепше.

– Наша земља је са свих страна окружена високим планинским венцима који нас штите од екстремних климатских догађања, мада се и код нас осећа утицај глобалних промена: све чешће немамо изражена прелазна годишња доба, пролеће и јесен, него практично из зимских чизама улазимо у сандале или обрнуто. Исто је и са падавинама, али то није тако драстично и није сваке године – каже наша саговорница.

Ни Београд не би мењала ни за један други град који је упознала. За њега је вежу дивне успомене. Њени прабаба и прадеда живели су на Звездари, а деда и баба су имали кућу на Вождовцу у којој је и она рођена. Сећа се топлих летњих киша, али и великих снегова зими. Било га је толико да су одрасли морали да копају тунел да би отишли на посао! Са осталом децом се санкала док се не би смрзла, а онда би отрчала кући да се окрепи мамином топлом супом. Дружење је попримило другачији карактер када је пошла у 9. београдску гимназију и почела да носи мини-сукње, најлон чарапе и високе потпетице.

Окружена драгим људима

Осим за пријатеље, неизмерно је везана за своју породицу. Њен тата је, нажалост, са 60 година умро од рака плућа. Мајка има 84 године и Јасминка живи са њом. Осим маме, има велику ширу породицу: два брата, обојица су ожењени, један има три ћерке, други ћерку и сина. Ту је и унуче, а на путу је и друго. Сви живе у Београду. Састају се за славу Свети Ђорђе и све рођендане обележавају заједнички.

Већина у њеној породици оријентисана је на природне науке. Таленат за математику и физику наследили су од оца. Браћа су електроничари. Једна братаница је астрофизичар, друга хемичар, а трећа биолог. Из тог контекста искачу ћерка од другог брата која је завршила скандинавске језике и син који је био успешан фудбалер, сада се бави менаџментом у угоститељству.

Јасминка је у гимназији на такмичењима из математике и физике много пута освајала награде. Завршила је Природно-математички факултет, Одсек за физичке и метеоролошке науке. На то је утицао проф. Федор Месингер, наш земљак који живи у Америци и светски је експерт у домену прогнозе времена.

– Од почетка сам у РХМЗ-у. Била сам њихов стипендиста у току студија. Радим у центру који се бави климатским прогнозама. Имам могућност да осмишљавам нешто ново и мислим да сам дала допринос климатологији. Потребни су и веома добри рачунари да би се то знање применило, али то је скопчано с тим колико наша земља има пара да одвоји из буџета за те намене. И поред тога постижемо запажене резултате у свету – поносна је наша саговорница.

Породични дневник

– Од раног детињства водим породични дневник. Отац је причао успомене из периода када је као сироче смештен у интернат у Бањалуци, где је завршио учитељску школу, па надаље, а ја сам записивала. Као тинејџерка сам наставила да водим свој дневник. То су томови свезака! На основу њих сада пишем опсежну књигу која нема само аутобиографски карактер, него помало и филозофски, с погледом на веру. Желим да опишем како је једна просечна петочлана породица, каква смо ми били, са једном платом проживљавала од 1956. године, када сам се ја родила, до данас; зашто и како су моји кумови и многи пријатељи из основне школе и гимназије деведесетих година отишли из Србије, јер сам сведок свега тога. Једна моја братаница је врло заинтересована за ту књигу. Она ће је сигурно завршити ако ја не успем за живота – уверена је Јасминка.

Друг(арица) – члан

Јасминка је члан Планинарског друштва „Железничар”, Српског метеоролошког друштва, Српског географског друштва, Књижевног клуба „Ђуро Салај”, Удружења чешко-српског пријатељства и Друштва пријатеља Сокобање – њима је волонтерски помогла око унапређења туризма анализирајући климатске карактеристике ове бање и њихов повољан утицај на здравље људи.

Изучава утицај времена на здравље

На основу материјала који је њена тадашња начелница Радмила Војиновић Кљајић 1982. године донела из немачког Института за биометеорологију, где је била на специјализацији, Јасминка је осмислила метод биометеоролошке прогнозе. Али, пре него што је та прогноза (од 2006. године) постала доступна јавности, са својим сарадницима студиозно је изучавала утицај времена на здравље људи, поготово оних са исхемијским обољењима срца, високим или ниским крвним притиском, астмом, реуматским тегобама, чиром на дванаестопалачном цреву...