Од поштара до академика

Уметнички савет Финске предложио је недавно синеасту Акија Каурисмакија за новог члана Финске академије наука и уметности, пренеле су агенције. Тарја Халонен, председница Академије, прихватила је предлог који ће се наћи пред члановима Академије на заседању крајем овог месеца.

Уколико чланови Академије прихвате номинацију Каурисмакија за академика, награђивани редитељ биће тек осми уметник, члан Академије. Међу досадашњим уметницима, члановима Финске академије наука и уметности су по један драмски писац, графички и модни дизајнер, позоришни редитељ, архитекта, писац и композитор.

Редитељ, сценариста, продуцент и монтажер Каурисмаки рођен је 4. априла 1957. године у граду Ориматили у Финској. Током студија журналистике показао је интересовање за филм и писао филмске критике. Данас истиче да све што је о седмој уметности сазнао – научио је у биоскопу гледајући некада по четири филма дневно.

Први филм, документарац „Saimaa-ilimio”, реализовао је са братом Миком 1981. године. Две године касније снимио је своје виђење „Злочина и казне”, а пажњу на себе је скренуо филмом „Сенке у рају” 1986. године. После успеха овог филма уследили су: „Хамлет у свету бизниса”, „Лењинградски каубоји иду у Америку”, „Девојчица из фабрике шибица” – црнохуморна парафраза чувене Андерсенове бајке, „Унајмљени убица”, црно-бели и без музике „Живот боема” по чувеном делу Октава Миржеа, и трилогија о, како истиче, односу појединца и Финске. Трилогија садржи филмове: „Долази невреме”, „Човек без прошлости” (Гран при жирија фестивала у Кану 2002) и „Светла у сумраку” у којима говори о незапослености, бескућништву и усамљености.

Иако делује као редитељ кога не прате скандали, Каурисмаки је пре неколико година пунио новинске ступце, али не својим ауторством већ противљењем америчкој политици и Џорџу Бушу. Када је његово дело „Човек без прошлости” било номиновано за „Оскара” за најбољи страни филм 2003. године, Каурисмаки је одбио да отпутује на церемонију доделе критикујући америчку војну акцију у Авганистану. Четири године касније, Каурисмаки је замолио Финску филмску академију да не номинује његов филм „Светла у сумраку” за „Оскара”, и тако покаже неслагање са политиком америчког председника.

Каурисмаки је познат по експериментисању са жанровима и формама, а његова дела се крећу од адаптација књижевних класика до драма и прича из живота радничке класе у Финској. „Захваљујући необичном хумору, Каурисмаки врло добро успева да комбинује комедију са безнадежном трагедијом”, истиче критика, пишући о синеасти који је од осамдесетих до данас реализовао петину укупне филмске продукције у Финској. Његови филмови имају сродне приче, јунаци су понижени слојеви пролетаријата, одбачени, усамљени губитници, а често их тумаче исти глумци.

Када не снима, Каурисмаки путује по свету, поготову по топлијим крајевима, тако да живи на релацији Финска–Португалија. Никада не крије своју љубав према пићу у које утапа, како каже, чувену северњачку меланхолију.

„Било је времена када сам био перач тањира, поштар, магационер, утоваривач песка, па ми после филмског посла, звање академика неће неприличити”, нашалио се Каурисмаки после вести да ће постати члан Финске академије наука и уметности.