Фараонски тунели

Древни народи су своје рударске вештине користили и у импресивним радовима пробијања тунела. Цивилни инжењери, као што су они из Римске империје, нису били ометени препрекама у виду планина уколико су желели да направе суви или водени пут. Такве препреке једноставно су биле разбијане и уклањане само снагом и знојем хиљада људи.

Египћани су били велики мајстори у градњи тунела. Велике гробнице египатских фараона и њихових краљица изграђене у Долини краљева током Новог краљевства (1500–1075. пре нове ере) укопане су у чврстој стени. Чим би се нови фараон попео на престо наредио би обимне радове на изградњи своје гробнице. Велике групе робова годинама су радиле да заврше те велелепне грађевине користећи бакарне тестере и длета као и бушилице које су успешно бушиле стену уз коришћење смесе праха од корунда и воде. Гробница краља Мернептаха (сина Рамзеса Другог), изграђена око 1220. пре нове ере, почињала је тунелом дугим сто метара. На његовом крају налазила се дугачка и дубока јама на чијем се дну отварао још један тунел дуг 90 метара који је водио до гробне одаје. Гробница Сетија Првог имала је улазни тунел дуг 220 метара.

Хиљаду година касније, градња храмова у стени постала је у Индији велика мода. Тренд градње екстравагантних храмова и манастира у тунелима у планинским падинама започели су будисти, а касније наставили брамански свештеници хинду вере. Ови храмови често су погрешно били описивани као „пећински”, што је негирало чињеницу да су изграђени искључиво људском снагом. Између 200. и 600. године у Елори, у западној Индији, било је прокопано безмало десет километара подземних тунела кроз чврсту стену. Са фасадама декорисаним компликованим скулптурама ови индијски храмови и данас су најлепши и најукрашенији тунели на свету.

Најстарији будистички храмови још из другог века пре наше ере такође су неки од најлепших, што је приметио Питер Браун, стручњак за древну индијску архитектуру:

„Чудно је што нема никаквих доказа о експерименталним радовима или пробним просецањима, нема постепеног раста, прогресивних фаза... Та уметност јавља се у својој пуној зрелости. У ствари, најранији примери из свих тих ископаних холова савршено су поређани, испланирани и извучени, свака линија је математички права и сваки угао тачан.”