Faraonski tuneli

Drevni narodi su svoje rudarske veštine koristili i u impresivnim radovima probijanja tunela. Civilni inženjeri, kao što su oni iz Rimske imperije, nisu bili ometeni preprekama u vidu planina ukoliko su želeli da naprave suvi ili vodeni put. Takve prepreke jednostavno su bile razbijane i uklanjane samo snagom i znojem hiljada ljudi.

Egipćani su bili veliki majstori u gradnji tunela. Velike grobnice egipatskih faraona i njihovih kraljica izgrađene u Dolini kraljeva tokom Novog kraljevstva (1500–1075. pre nove ere) ukopane su u čvrstoj steni. Čim bi se novi faraon popeo na presto naredio bi obimne radove na izgradnji svoje grobnice. Velike grupe robova godinama su radile da završe te velelepne građevine koristeći bakarne testere i dleta kao i bušilice koje su uspešno bušile stenu uz korišćenje smese praha od korunda i vode. Grobnica kralja Merneptaha (sina Ramzesa Drugog), izgrađena oko 1220. pre nove ere, počinjala je tunelom dugim sto metara. Na njegovom kraju nalazila se dugačka i duboka jama na čijem se dnu otvarao još jedan tunel dug 90 metara koji je vodio do grobne odaje. Grobnica Setija Prvog imala je ulazni tunel dug 220 metara.

Hiljadu godina kasnije, gradnja hramova u steni postala je u Indiji velika moda. Trend gradnje ekstravagantnih hramova i manastira u tunelima u planinskim padinama započeli su budisti, a kasnije nastavili bramanski sveštenici hindu vere. Ovi hramovi često su pogrešno bili opisivani kao „pećinski”, što je negiralo činjenicu da su izgrađeni isključivo ljudskom snagom. Između 200. i 600. godine u Elori, u zapadnoj Indiji, bilo je prokopano bezmalo deset kilometara podzemnih tunela kroz čvrstu stenu. Sa fasadama dekorisanim komplikovanim skulpturama ovi indijski hramovi i danas su najlepši i najukrašeniji tuneli na svetu.

Najstariji budistički hramovi još iz drugog veka pre naše ere takođe su neki od najlepših, što je primetio Piter Braun, stručnjak za drevnu indijsku arhitekturu:

„Čudno je što nema nikakvih dokaza o eksperimentalnim radovima ili probnim prosecanjima, nema postepenog rasta, progresivnih faza... Ta umetnost javlja se u svojoj punoj zrelosti. U stvari, najraniji primeri iz svih tih iskopanih holova savršeno su poređani, isplanirani i izvučeni, svaka linija je matematički prava i svaki ugao tačan.”