Ко је организатор, а ко је умислио да је Ескобар
Давао сам новац људима. Највише Небојши Јоксовићу, седам милиона евра. Па ја сам имао 27,5 милиона евра на рачуну. Тужилац ме не пита ништа о кривичним делима из оптужнице, питајте ме за „балканског ратника”, за Аргентину – рекао је Шарић на почетку поновљеног суђења.
Подсећамо, „балкански ратник” је полицијски назив за акцију хапшења чланова нарко-клана, који је, како се сумња, водио Шарић, а у Аргентини је била једна од заплена кокаина.
Сведок сарадник Небојша Јоксовић сведочио је да је 2008. године италијанска полиција ухапсила неколико чланова групе и запленила 170 килограма кокаина из једног изнајмљеног стана. Након што је информација о хапшењу стигла до Шарића, он је Јоксовићу, како је овај тврдио пред судом, тражио да нађе особу која ће додатних 150 килограма кокаина склонити на сигурно место.
Из Јоксовићевог сведочења није јасно када је вођен овај разговор са Шарићем, с обзиром на то да је рекао да је кокаин заплењен у октобру 2008, а сусрет и поменути разговор вођени су три месеца касније, после заплене 235 килограма кокаина.
Највише полемике вођено је око Јоксовићевих непокретности, које су, како је Шарић навео, купљене његовим новцем, као и око несагласности са оним што Јоксовић тврди и оним што се чује у прислушкиваним разговорима.
– Да ли и даље остајете при томе да Дарко Шарић није улагао ништа у изградњу станова у Улици Баје Пивљанина и Војводе Степе? – питао је судија Јоксовића на затвореном делу суђења, чије делове „Политика” ексклузивно преноси.
– Да, да – одговорио је сведок сарадник.
– Никада?
– Никада.
– Остајете ли при тврдњи да је имовина на Златибору прибављена преко вашег привредног друштва „Донт плус”, а не преко вас лично – наставио је судија.
– Да, да.
– Да ли сте некада од оптуженог Шарића тражили некакав новац за плате, конкретно 2.900.000?
– Па рекао сам већ.
– Остајете ли при томе што сте навели?
– Остајем.
– А сећате ли се разговора у којем вам Дарко Шарић каже да затворите Златибор?
– Стварно се не сећам.
Споран је, испоставило се, и део његовог исказа где помиње Небојшу Јестровића, који је оптужен у другом поступку против Шарића, а приписују му се оптужбе за прање 22 милиона евра зарађених продајом кокаина.
– Да ли сте некада од Шарића добили налог да стално контактирате Јестровића?
– Не.
– У вези са некаквим кућама и становима?
– Рекао сам већ, не.
Након постављања питања, Јоксовићу су предочени телефонски разговори који потврђују наводе Дарка Шарића да је он Јоксовићу дао новац за куповину штампарије, плаца на Златибору, као и изградњу кућа у Улици Баја Пивљанина и станова у Улици војводе Степе у Београду. Јоксовић је одговарао да не може да се сети, да је протекло много времена, те да јесте правио извештаје са Јестровићем, јер је Дарко Шарић то од њих тражио.
Шарићева одбрана оценила је да је после преслушавања ових пресретнутих телефонских разговора потврђено да је Шарић Јоксовићу дао више од седам милиона евра на име инвестирања у некретнине и да је специјално тужилаштво те некретнине вратило Јоксовићу. Тужилац Иванић оценио је то сведочење као потврђивање оптужнице.
Веома занимљиви били су одговори Јоксовића на судијина питања о збивањима у Италији, када је помињао и друге оптужене – Горана Соковића и Милана Миловца, описујући да су они у послу са дрогом били врло високо у хијерархији. Доста потешкоћа било је око јасног одговора на питање ко је заправо био организатор продаје кокаина.
– Где видите Горана Соковића?
– Свакако не као организатора.
– А где је у хијерархији Миловац?
– Играч.
– Шта значи играч, је л’ он организатор?
– Ни у ком случају не може бити организатор.
– Па ко је организатор?
– Он је послушник.
– Али ко је организатор?
– Па као што сам рекао, без обзира на то што су неки ослобођени, за мене је...
– Реците још једном.
– Значи, покојни Драган Дудић Фриц и Дарко Шарић. За мене то не може бити Жељко Вујановић. Он је колатерална штета – казао је Јоксовић.
На поновљеном суђењу одбрана је као доказ доставила писмо Јоксовића, у којем се сведок сарадник каје и извињава Шарићу. Медији који су га готово истог дана објавили оценили су да би он због тога могао да изгуби статус сведока сарадника. Исто писмо доставио је и Јоксовић, али се испоставило да постоје разлике између два примерка истог писма. Део тог писма цитирао је тужилац: „Џаба је сада оном твом глупом брату из Крагујевца да говори да се брата неће никада одрећи. Сада је касно за причу када су ус.... све, он и онај пумпаџија што је умислио да је Ескобар. Био је добио улогу шефа да у твоје име сравни рачуне са мном. Био је дрзак.”
– На кога сте мислили када кажете „брат из Крагујевца”? – питао је судија.
– На Жељка Вујановића.
– А ко је Ескобар?
– Горан Соковић.
– На шта сте мислили када сте рекли: „Касно је када су ус.... све”?
– То су пропусти који су се дешавали. Заплене.
– Не можемо се правити луди да не знамо ко је Ескобар. Што га поредите са Ескобаром? – питао је тужилац коме поређење са вођом колумбијског нарко-картела свакако поткрепљује оптужницу.
Ипак, Јоксовић није морао да објасни, јер га је незгодног питања спасао Соковићев бранилац Марко Кљајевић, наглашавајући да је рекао „умислио”.
Сутра: Две верзије писма са истим правописним грешкама
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


