Две верзије писма са истим правописним грешкама
У дијалогу на суђењу око покајничког писма сведока сарадника Небојше Јоксовића које је послао Дарку Шарићу у притвор, чуло се да у примерку који је доставила одбрана пише и ова реченица: „Тужилац се пита за све”.
У Јоксовићевом писму, које је доставио преко јединице за заштиту сведока, те реченице нема. Он тврди да је тај део додат.
Подсећамо, сведок Јоксовић је под заштитом специјализоване полицијске јединице. Током поступка против Шарића, под нерасветљеним околностима убијен је његов брат Радојица Јоксовић, штампарија му је више пута гађана „зољом”, а на његов кафић „Ла принчипеса” бачена је бомба. Он је за те догађаје оптужио Шарића. Јоксовић је зато један од најчуванијих људи у Србији.
Његово писмо помињано је и у питањима других бранилаца. „Политика” ексклузивно објављује најзанимљивије делове са саслушања кључног сведока против оптуженог за шверц 5,7 тона кокаина.
– Где је куцано ово писмо и на чијем компјутеру? – питао га је адвокат Ивица Вуковић.
– На мом.
– Ви сте га лично куцали?
– Па рекао сам да сам ја писао руком, а да смо га прекуцавали.
– Који ми? Ви и ко још?
– Знам на шта алудирате.
– Не алудирам, само вас питам.
– Значи, ја сам га писао својом руком због тих словних грешака, а прекуцавала га је моја жена на компјутеру.
– Ваша супруга?
– Да.
– Мислите да она не користи израз „љуцкости” са „ц”?
– Па, можда је попримила од мене.
– Имате ли сачуван тај компјутер?
– Да ли имам сачуван тај компјутер?
– Да.
– Не.
– А је л’ знате где је?
– Не знам.
– Питам вас зато што може да буде предмет вештачења да видимо које је писмо оригинално.
– Ако мислите на Горана Николашевића...
– Мислим на вас.
– Знам на шта ви алудирате. Ако мислите да сам толико глуп...
– Таман посла. Ја мислим да сте изузетно паметни.
– Је л’ ви знате где је тај рачунар или не знате? – умешао се судија Синиша Петровић.
– Не знам.
– Јесте ли купили нови компјутер?
– Имам више сад, пошто имам пара.
– Од оне плате од 25.000 динара?
Јоксовић је рекао да је писмо одштампао у пет, шест примерака. Адвокат Дејан Лазаревић, Шарићев бранилац, тада је цитирао део у којем пише: „Ово писмо написао сам ти на пет страна, у два примерка, од којих један шаљем Данијели, један код земљака, да би све било веродостојно и да ти се не би десило као мени и Тањи да буде неких недостатака или додавања туђих мисли”.
– Како рекосте, је л’ било два примерка или пет, шест? – питао је Лазаревић, али је остао без одговора.
Дарко Шарић бурно је реаговао на Јоксовићеве одговоре.
– Лажеш!
– Хвала – рекао је Јоксовић.
– Водите рачуна како се обраћате – умешао се судија.
– Али, судија, он вас лаже. Под заклетвом вас лаже, а ви мирно седите и слушате. Покрао ме је и стрпао у затвор...
– Оптужени! – викнуо је судија, али Шарић није престајао да говори.
– Милионе му је дао тужилац и сада овде набеђује. Да ли си платио кућу 500.000? – питао је Шарић.
– Већ сам се изјаснио.
– Добро. Значи, јеси. Да ли си одмах тражио 12.000 за порез да се плати, а ја ти не верујем то и ти се кунеш да немаш у децу и у Његоша. Да ли је то истина?
– Па рекао сам...
– Само секунд. Платиш кућу 500.000 евра, а немаш 12.000 за порез?
– Па већ сам рекао колико је Пореска управа проценила.
– Ја те питам да ли си од мене тражио паре, а не колико је Пореска управа проценила.
– Одговорио сам то.
– Ниси тражио од мене паре?
– Не.
Шарићу је било важно да Јоксовић пред судом понови навод из оптужнице – да је управо он био организатор посла са кокаином у Италији. На томе је инсистирао пошто, према закону, организатор криминалне групе не може да добије статус сведока сарадника.
– Признајем, ево признајем – рекао је Јоксовић.
– Признајеш да си организатор? – питао је Шарић.
– Признајем да сам организовао двојицу људи који су радили за мене.
– Па како си онда добио статус?
– Добро, ја сам организатор. Ти си слободан човек. Ти си цвеће – казао је Јоксовић иронично.
Затим је Шарић инсистирао да Јоксовић објасни навод из свог писма у којем је написао да је био киван на све јер му, док је био у притвору, нико није послао ни „200 евра за кантину” и да је зато постао сведок сарадник. Сагласили су се око тога да је то био један од разлога.
– Ти си ухапшен у јануару?
– Да.
– Јесам ли ти у фебруару послао 5.000 евра? – питао је Шарић.
– Ја их нисам добио.
– Је л’ ти жена добила?
– Не. Дали сте их Радојици, а до мене нису дошле.
– Па написао си у писму да сам ти послао.
– Тако су ми рекли, али до мене нису дошле. Је л’ треба да ти вратим?
– Треба да ми вратиш седам, осам милиона.
– Кад изађеш, све ћу ти преписати, ево обећавам.
Јоксовић се затим сагласио са Шарићевом рачуницом о приходима за Златибор, штампарске машине, четири куће у Улици Баје Пивљанина, хале на четири хектара земље, кућу у Војводе Степе и неку ливаду.
– Укупно пет милиона си приходовао од када си сведок сарадник – казао је Шарић, набрајајући појединачно колико свака некретнина вреди.
– Па, ако си добро сабрао.
– Сабрао сам по ономе што си ти признао.
Сутра: Урнебесан смех због четири милиона евра
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


