Dve verzije pisma sa istim pravopisnim greškama

– Gde je kucano ovo pismo i na čijem kompjuteru? – pitao ga je advokat Ivica Vuković.

– Na mom.

– Vi ste ga lično kucali?

– Pa rekao sam da sam ja pisao rukom, a da smo ga prekucavali.

– Koji mi? Vi i ko još?

– Znam na šta aludirate.

– Ne aludiram, samo vas pitam.

– Znači, ja sam ga pisao svojom rukom zbog tih slovnih grešaka, a prekucavala ga je moja žena na kompjuteru.

– Vaša supruga?

– Da.

– Mislite da ona ne koristi izraz „ljuckosti” sa „c”?

– Pa, možda je poprimila od mene.

– Imate li sačuvan taj kompjuter?

– Da li imam sačuvan taj kompjuter?

– Da.

– Ne.

– A je l’ znate gde je?

– Ne znam.

– Pitam vas zato što može da bude predmet veštačenja da vidimo koje je pismo originalno.

– Ako mislite na Gorana Nikolaševića...

– Mislim na vas.

– Znam na šta vi aludirate. Ako mislite da sam toliko glup...

– Taman posla. Ja mislim da ste izuzetno pametni.

– Je l’ vi znate gde je taj računar ili ne znate? – umešao se sudija Siniša Petrović.

– Ne znam.

– Jeste li kupili novi kompjuter?

– Imam više sad, pošto imam para.

– Od one plate od 25.000 dinara?

Joksović je rekao da je pismo odštampao u pet, šest primeraka. Advokat Dejan Lazarević, Šarićev branilac, tada je citirao deo u kojem piše: „Ovo pismo napisao sam ti na pet strana, u dva primerka, od kojih jedan šaljem Danijeli, jedan kod zemljaka, da bi sve bilo verodostojno i da ti se ne bi desilo kao meni i Tanji da bude nekih nedostataka ili dodavanja tuđih misli”.

– Kako rekoste, je l’ bilo dva primerka ili pet, šest? – pitao je Lazarević, ali je ostao bez odgovora.

Darko Šarić burno je reagovao na Joksovićeve odgovore.

– Lažeš!

– Hvala – rekao je Joksović.

– Vodite računa kako se obraćate – umešao se sudija.

– Ali, sudija, on vas laže. Pod zakletvom vas laže, a vi mirno sedite i slušate. Pokrao me je i strpao u zatvor...

– Optuženi! – viknuo je sudija, ali Šarić nije prestajao da govori.

– Milione mu je dao tužilac i sada ovde nabeđuje. Da li si platio kuću 500.000? – pitao je Šarić.

– Već sam se izjasnio.

– Dobro. Znači, jesi. Da li si odmah tražio 12.000 za porez da se plati, a ja ti ne verujem to i ti se kuneš da nemaš u decu i u Njegoša. Da li je to istina?

– Pa rekao sam...

– Samo sekund. Platiš kuću 500.000 evra, a nemaš 12.000 za porez?

– Pa već sam rekao koliko je Poreska uprava procenila.

– Ja te pitam da li si od mene tražio pare, a ne koliko je Poreska uprava procenila.

– Odgovorio sam to.

– Nisi tražio od mene pare?

– Ne.

Šariću je bilo važno da Joksović pred sudom ponovi navod iz optužnice – da je upravo on bio organizator posla sa kokainom u Italiji. Na tome je insistirao pošto, prema zakonu, organizator kriminalne grupe ne može da dobije status svedoka saradnika.

– Priznajem, evo priznajem – rekao je Joksović.

– Priznaješ da si organizator? – pitao je Šarić.

– Priznajem da sam organizovao dvojicu ljudi koji su radili za mene.

– Pa kako si onda dobio status?

– Dobro, ja sam organizator. Ti si slobodan čovek. Ti si cveće – kazao je Joksović ironično.

Zatim je Šarić insistirao da Joksović objasni navod iz svog pisma u kojem je napisao da je bio kivan na sve jer mu, dok je bio u pritvoru, niko nije poslao ni „200 evra za kantinu” i da je zato postao svedok saradnik. Saglasili su se oko toga da je to bio jedan od razloga.

– Ti si uhapšen u januaru?

– Da.

– Jesam li ti u februaru poslao 5.000 evra? – pitao je Šarić.

– Ja ih nisam dobio.

– Je l’ ti žena dobila?

– Ne. Dali ste ih Radojici, a do mene nisu došle.

– Pa napisao si u pismu da sam ti poslao.

– Tako su mi rekli, ali do mene nisu došle. Je l’ treba da ti vratim?

– Treba da mi vratiš sedam, osam miliona.

– Kad izađeš, sve ću ti prepisati, evo obećavam.

Joksović se zatim saglasio sa Šarićevom računicom o prihodima za Zlatibor, štamparske mašine, četiri kuće u Ulici Baje Pivljanina, hale na četiri hektara zemlje, kuću u Vojvode Stepe i neku livadu.

– Ukupno pet miliona si prihodovao od kada si svedok saradnik – kazao je Šarić, nabrajajući pojedinačno koliko svaka nekretnina vredi.

– Pa, ako si dobro sabrao.

– Sabrao sam po onome što si ti priznao. 

Sutra: Urnebesan smeh zbog četiri miliona evra