Све слабости јаког динара
Србија има најчвршћу валуту већ шест година, на апсолутно истом нивоу као пре шест година, никада толику чврстину домаће валуте нисмо имали, рекао је пре неколико дана Александар Вучић, председник Србије. Он је додао да већ сада држава купује доларе како бисмо платили најскупље кредите од седам одсто камате, што су нам оставили из владе Мирка Цветковића.
Стабилност курса у претходном периоду је неспорна, али да ли се заслуге могу приписати само напредњацима и њиховим коалиционим партнерима. Стручњаци кажу да не могу.
Милојко Арсић, професор на београдском Економском факултету каже да за стабилност курса није заслужна само ова власт.
– Добру основу за стабилан динар дао је претходни гувернер за време ког је домаћа валута ослабила. Лакше је бранити динар када се његова вредност креће око реалних вредности него када је прецењен – каже Арсић.
Он додаје да су нам помогле и међународне прилике.
Наиме, Европска централна банка (ЕЦБ) од марта 2015. године води експанзивну монетарну политику и сваког месеца је донедавно упумпавала 60 милијарди евра месечно на тржиште новца. Део тога стигао је и код нас кроз инвестиције и кредите. Последице су да су валуте свих земаља централне и источне Европе ојачале.
– Стабилном динару допринела је и влада, али само у последње три године када је спровела фискалну консолидацију. Пре тога су супротно деловали на курс због високог буџетског дефицита – каже Арсић.
Овај стручњак подсећа да стабилност динара није примарни економски циљ, већ то треба да буду раст запослености и стандарда. Стабилност курса је само средство за стабилност цена и раст привреде. Плате ни после шест или десет година нису порасле. Реално плате, које сада износе 417 евра у просеку, само су мало више него 2008. године.
Што се тиче отплате скупих кредита и њихове замене јевтинијим Арсић подсећа да су сви министри финансија то причали и покушавали, али да се ништа није урадило.
Економиста Драгован Милићевић сматра да јак динар не треба да нас радује, јер Србија има фундаменталну макроекономску неравнотежу и константну већу понуду девиза од тражње већ годинама. Већа понуда од девиза је резултат ниске привредне активности, ниске потрошње на домаћем тржишту и рестриктивне фискалне и монетарне политике.
По њему, централна банка има лагодну позицију одбране курса, јер по основу инвестиција и задуживања државе на домаћем тржишту у еврима годишње стиже и до 3,5 милијарди евра што ствара притисак на јачање динара.
Он сматра да се монетарна политика централне банке практично претворила у валутни одбор, јер она емитује динара колико банке девиза ставе у резерву, односно онолико колико продају девиза од повлачења средстава из сопствених мајци-банака у иностранству.
– Страни инвеститори имају право на дивиденде и по том основу према матицама могу да изнесу 2,2 милијарде евра годишње. За нас је опасно ако и када крене одлив по основу тих обавеза створених у примарном дохотку платног биланса. Сећате се када је „Теленор” пре неколико година изнео добит из Србије од 240 милиона евра. Тресло се девизно тржиште месец дана. Зато је наша равнотежа девизног курса на ивици жилета – каже Милићевић.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
