После Трампа потоп

Подвукао је да је поткупио Сторми Данијелс и Карен Мекдугал да не би  угрозиле Трампове шансе на изборима, потврђујући наводе тужилаштва да је овим поступком „помогао Трампов избор”. Оптужница терети познатог њујоршког адвоката да је, када је купио ћутање поменутих жена, Трамповом изборном штабу уплатио донацију коју није пријавио властима, а она је и свакако била већа од дозвољене суме. Подвлачећи да је деловао по упутствима клијента, Коен је умешао председника у кршење правила о пријављивању и висини предизборних донација, што је по тамошњим законима тешко кривично дело. За противнике администрације у медијима и међу елитом Коенов исказ је основ да се против америчког лидера покрене импичмент, мада аналитичари подсећају да је веома тешко сменити председника у Конгресу.

Већина коментатора слаже се да поступак за опозив шефа владе неће бити покренут ако републиканци на изборима у новембру задрже контролу над Капитолом. Такав сценарио је изгледнији у случају да Демократска странка освоји већину. Ипак, опозициона партија није најавила да ће урадити тако нешто ако надјача противнике у законодавном телу. Верује се да је либерална странка у страху да би најавом импичмента постигла контраефекат, разјарила конзервативне бираче и подстакла их да масовно гласају за републиканце у новембру. Председников садашњи правни заступник Руди Ђулијани је у интервјуу за Скај њуз потврдио да ако би био покренут поступак за Трампову смену, „амерички народ би се побунио”.

Да би шеф Беле куће био смењен, потребно је да против њега гласа двотрећинска већина у Сенату, коју демократе сигурно неће имати. Подржаваоци Западног крила оспоравају да Конгрес уопште може да покрене „суђење” Трампу јер се процедура покреће за „издају, мито и друга тешка кривична дела и прекршаје”.

И поред негативног извештавања о најмоћнијем станару Авеније Пенсилванија, Си-Ен-Ен у коментару на сајту ипак истиче да Трамп нема никакве везе са кривичним делима за које је осуђен Менефорт, као и да се може оспорити тумачење о Коеновим исплатама као о предизборним донацијама. Сигурно је да би председникови адвокати тврдили да су Сторми Данијелс и Карен Мекдугал добиле чек од 130.000 односно 150.000 долара не због кампање, већ да не би нанеле штету Трамповој породици и компанији. Подсећа се и да је исти аргумент већ уважен у случају Џона Едвардса, некадашњег демократског кандидата за председника. Едвардс је током кампање збринуо љубавницу са којом је чекао дете док му је супруга умирала од рака. Искористио је новац подржавалаца и пријатеља, који уплате нису пријавили властима, а суд је уважио аргумент одбране да то нису биле незаконите предизборне донације већ да су се тим парама штитили Едвардсов углед и мир његове породице.

И Бредли Смит, некадашњи председник Савезне изборне комисије, оспорава тезу да се Коенове уплате искључиво морају сматрати за предизборне донације. Како је објаснио у „Вашингтон посту”, ако се прихвати логика да је циљ уговора био да се помогне кампања републиканског кандидата, а не да се заштити његова лична репутација, онда су Сторми Данијелс и Карен Мекдугал могле бити исплаћене и новцем изборног штаба као легитимни трошак. Да је Трамп скинуо доларе са жиро-рачуна кампање и пребацио га бившим љубавницама, исти они који га сада оптужују за непријављене донације тада би га тужили за ненаменско трошење новца изборног штаба. Могуће је да је Коен прихватио да се огрешио о правила финансирања кампања да би добио нижу казну за остале банкарске и пореске преваре које је признао (због договора са тужилаштвом неће добити запрећених 65 већ вероватно од три до пет година затвора). Смит упозорава да се треба суздржати од најширих интерпретација помоћи у кампањи јер би у супротном могло да се протумачи и да су тужиоци који су притисли Коена ради инкриминације председника допринели изборним шансама Трамповог изазивача 2020.

И поред тога што су се у јавности раније појавили снимци на којима се чује како разговара о поткупљивању, Трамп је у интервјуу Фокс њузу негирао да је знао било шта о трансакцијама. Додао је да је о њима чуо тек касније и да је онда из свог џепа, не новцем изборног штаба, Коену надокнадио штету. „Политико” пише да нема особе која верује да је Коен радио на своју руку и саветују председнику да призна да стоји иза свега, посебно ако се зна да су ранији лидери подизали рејтинге после јавних признања (као што је био случај са Кенедијем кад је преузео одговорност за неуспех у Заливу свиња). Куповина ћутања није незаконита, а њена морална упитност тешко да би поколебала Трампове бираче.