Posle Trampa potop

Podvukao je da je potkupio Stormi Danijels i Karen Mekdugal da ne bi  ugrozile Trampove šanse na izborima, potvrđujući navode tužilaštva da je ovim postupkom „pomogao Trampov izbor”. Optužnica tereti poznatog njujorškog advokata da je, kada je kupio ćutanje pomenutih žena, Trampovom izbornom štabu uplatio donaciju koju nije prijavio vlastima, a ona je i svakako bila veća od dozvoljene sume. Podvlačeći da je delovao po uputstvima klijenta, Koen je umešao predsednika u kršenje pravila o prijavljivanju i visini predizbornih donacija, što je po tamošnjim zakonima teško krivično delo. Za protivnike administracije u medijima i među elitom Koenov iskaz je osnov da se protiv američkog lidera pokrene impičment, mada analitičari podsećaju da je veoma teško smeniti predsednika u Kongresu.

Većina komentatora slaže se da postupak za opoziv šefa vlade neće biti pokrenut ako republikanci na izborima u novembru zadrže kontrolu nad Kapitolom. Takav scenario je izgledniji u slučaju da Demokratska stranka osvoji većinu. Ipak, opoziciona partija nije najavila da će uraditi tako nešto ako nadjača protivnike u zakonodavnom telu. Veruje se da je liberalna stranka u strahu da bi najavom impičmenta postigla kontraefekat, razjarila konzervativne birače i podstakla ih da masovno glasaju za republikance u novembru. Predsednikov sadašnji pravni zastupnik Rudi Đulijani je u intervjuu za Skaj njuz potvrdio da ako bi bio pokrenut postupak za Trampovu smenu, „američki narod bi se pobunio”.

Da bi šef Bele kuće bio smenjen, potrebno je da protiv njega glasa dvotrećinska većina u Senatu, koju demokrate sigurno neće imati. Podržavaoci Zapadnog krila osporavaju da Kongres uopšte može da pokrene „suđenje” Trampu jer se procedura pokreće za „izdaju, mito i druga teška krivična dela i prekršaje”.

I pored negativnog izveštavanja o najmoćnijem stanaru Avenije Pensilvanija, Si-En-En u komentaru na sajtu ipak ističe da Tramp nema nikakve veze sa krivičnim delima za koje je osuđen Menefort, kao i da se može osporiti tumačenje o Koenovim isplatama kao o predizbornim donacijama. Sigurno je da bi predsednikovi advokati tvrdili da su Stormi Danijels i Karen Mekdugal dobile ček od 130.000 odnosno 150.000 dolara ne zbog kampanje, već da ne bi nanele štetu Trampovoj porodici i kompaniji. Podseća se i da je isti argument već uvažen u slučaju Džona Edvardsa, nekadašnjeg demokratskog kandidata za predsednika. Edvards je tokom kampanje zbrinuo ljubavnicu sa kojom je čekao dete dok mu je supruga umirala od raka. Iskoristio je novac podržavalaca i prijatelja, koji uplate nisu prijavili vlastima, a sud je uvažio argument odbrane da to nisu bile nezakonite predizborne donacije već da su se tim parama štitili Edvardsov ugled i mir njegove porodice.

I Bredli Smit, nekadašnji predsednik Savezne izborne komisije, osporava tezu da se Koenove uplate isključivo moraju smatrati za predizborne donacije. Kako je objasnio u „Vašington postu”, ako se prihvati logika da je cilj ugovora bio da se pomogne kampanja republikanskog kandidata, a ne da se zaštiti njegova lična reputacija, onda su Stormi Danijels i Karen Mekdugal mogle biti isplaćene i novcem izbornog štaba kao legitimni trošak. Da je Tramp skinuo dolare sa žiro-računa kampanje i prebacio ga bivšim ljubavnicama, isti oni koji ga sada optužuju za neprijavljene donacije tada bi ga tužili za nenamensko trošenje novca izbornog štaba. Moguće je da je Koen prihvatio da se ogrešio o pravila finansiranja kampanja da bi dobio nižu kaznu za ostale bankarske i poreske prevare koje je priznao (zbog dogovora sa tužilaštvom neće dobiti zaprećenih 65 već verovatno od tri do pet godina zatvora). Smit upozorava da se treba suzdržati od najširih interpretacija pomoći u kampanji jer bi u suprotnom moglo da se protumači i da su tužioci koji su pritisli Koena radi inkriminacije predsednika doprineli izbornim šansama Trampovog izazivača 2020.

I pored toga što su se u javnosti ranije pojavili snimci na kojima se čuje kako razgovara o potkupljivanju, Tramp je u intervjuu Foks njuzu negirao da je znao bilo šta o transakcijama. Dodao je da je o njima čuo tek kasnije i da je onda iz svog džepa, ne novcem izbornog štaba, Koenu nadoknadio štetu. „Politiko” piše da nema osobe koja veruje da je Koen radio na svoju ruku i savetuju predsedniku da prizna da stoji iza svega, posebno ako se zna da su raniji lideri podizali rejtinge posle javnih priznanja (kao što je bio slučaj sa Kenedijem kad je preuzeo odgovornost za neuspeh u Zalivu svinja). Kupovina ćutanja nije nezakonita, a njena moralna upitnost teško da bi pokolebala Trampove birače.