Недостаје нам 15.000 ИТ стручњака

У Националној служби за запошљавање подсећају да се профили из области рачунарске технике и информатике генерално убрајају у занимања која најбрже долазе до посла. На основу анкетирања послодаваца, спроведених у последњих неколико година, уочили су да ће послови у области ИКТ и даље бити веома перспективни.

– Послодавци тренутно највише траже дипломиране инжењере електротехнике и рачунарства, програмере информационог система, аналитичаре евиденције и статистике, дипломиране информатичаре, рачунарске оператере и електротехничаре за рачунаре. Од почетка године, НСЗ-у су пријавили потребе за запошљавање 669 ИТ стручњака, а у већини случајева (416 особа) ангажовали су их без обзира на то да ли су имали радно искуство – истичу у НСЗ-у.

У Министарству трговине, туризма и телекомуникација истичу да је процена да би у Србији до 2020. године могло да се отвори од 50.000 до 100.000 нових радних места у сектору информационих технологија, али да постоји велики недостатак стручних ИТ кадрова, који је регистрован и у Европској унији. Стога је, како додају, неопходно улагање и подршка развоју ИТ кадрова.

– Стратегијом развоја информационих технологија. У ИКТ области предвиђене су мере које се предузимају у оквиру формалног образовања и области доквалификације, преквалификације. Мере за унапређивање улоге ИКТ у образовању, укључују јачање улоге информатике и рачунарства као науке коју треба изучавати од почетка школовања. Стратегијом је предвиђено и повећање уписних квота у области ИТ за буџетске студенте, мере за одржавање и унапређивање квалитета и броја наставног особља на државним високошколским установама у области ИТ, унапређење просторних и техничких капацитета... – објашњавају у Министарству телекомуникација и додају да, с друге стране, онима који имају квалификације, а за којима не постоји довољно интересовање на тржишту рада, а имају таква предзнања, искуства и интересовања, треба да буде омогућено додатно образовање и обучавање да би могли да стекну квалификације за неке позиције у ИТ индустрији.

Једна од таквих државних мера је и организовање бесплатних специјалистичких информатичких обука. Национална служба за запошљавање ће од овог септембра почети да организују атрактивне обуке које ће кандидатима обезбедити неопходна знања и вештине за рад у ИТ сектору: јава програмирање, израда веб-апликација, ПХП и .нет програмирање... Обучавање ће се спроводити у 10 градова Србије, а у оквиру првог циклуса биће места за 775 полазника.

– За укључивање у специјалистичке информатичке обуке пријавило се више 10.000 кандидата, од којих 7.859 испуњава основне услове за улазак у процес селекције – наводе у НСЗ-у и додају да се до краја године може очекивати и други циклус информатичких обука, у којем би се укључио приближно исти број кандидата, као и у првом циклусу.

У ИТ сектору у Србији тренутно је ангажовано око 45.000 људи. Они раде на софтверима за најразноврсније секторе, од пољопривреде до медицине, као и на апликацијама разних компанија. Добар део је ангажован у развојним центрима које су водеће светске технолошке фирме, укључујући „Мајкрософт”, ИБМ и „Интел”, већ основале у Србији или су дале лиценце за услуге локалним компанијама. У земљи тренутно недостаје око 15.000 ИТ стручњака, али уз подршку надлежних, укупни ефекти у овом сектору били би још бољи, што би се одразило на још већи извоз и стварање додатне вредности у ИТ области.

Студија „ИТ индустрија Србије 2015–2017” показује да се у периоду од 2006. године српска ИТ индустрија знатно развила. Према подацима из 2016, у ИТ индустрији послује близу 2.000 предузећа (700 више него 2006. године), број запослених удвостручен је с 10.000, колико их је било 2006, на 20.000 људи, а удвостручени су и пословни приходи на више од милијарду и по евра.

Укупан сопствени капитал од 2006. повећан је са 150 милиона евра на пола милијарде евра. Годишње се оснива око 200 ИТ фирми. Просечна ИТ фирма има мање од десет радника и годишњи приход по запосленом 80.000 евра.

Према подацима Привредне коморе Србије, Србија улаже 62 евра по становнику у ИТ индустрију, што је на нивоу Бугарске и Румуније. Поређења ради, Хрватска улаже 200 евра по становнику, док је просек у Европској унији 800 евра. Светски економски форум изнео је податак да је Србија у врху земаља из које највише одлазе стручњаци управо из области ИТ.