Од Новака до плетенице дуге 820 метара

С обзиром на строг режим исхране који намеће врхунски спорт, тешко да би се Ђоковић обрео у Турији, војвођанском месту које је пре пет година постало светска престоница кобасице. Захваљујући Удружењу „Кобасицијада” и истоименој манифестацији, те 2013. десеторо људи предвођених Мирославом Медурићем, званим Чика, саставило је џиновску кобасицу дужине 2.029 метара и тежине око 2,3 тоне. Ипак, као рекорд у Гинисовој књизи убележен је само пречник скуваног дела „кобасичетине” (3,97 метара). Наиме, према пропозицијама, да би постигао рекорд, овај специјалитет је морао да буде и припремљен за јело. Део који је касније скуван у сировом стању је тежио 340, а после седмочасовног барења – 255 килограма. Гинис је забележио и рецепт из Турије: свињско месо, со, бибер, блага и љута паприка. Мало је фалило да ове године и Ниш, захваљујући гастрономији, доспе међу рекордере јер је у овом граду, на недавно завршеној „Бурегџијади”, испечен бурек пречника два метра и тежине 200 килограма. Али, за долазак Гинисове комисије организатори нису имали новца.

Поједини рекорди постављани су и у „међународној сарадњи”. Тако су српски матуранти 2011. учествовали у великом матурском плесу који се одржава широм Европе. Те године, уз композицију „Слепи миш” Јохана Штрауса, кадрил је заплесало рекордних 33.202 матуранта на трговима 51 града у осам држава: Србији, Словенији, Хрватској, Македонији, Мађарској, Чешкој, БиХ и Словачкој. Гинис је номинално приписао рекорд Плесном савезу Словеније, организатору традиционалне манифестације која се и даље одржава.

Међу појединцима из Србије који су и по више пута осванули у овој књизи, истичу се Далибор Јаблановић из Стубице код Параћина и Ервин Катона, стронгмен из Суботице. Што се Јаблановића тиче, Гинис тренутно бележи четири његова рекорда. Први је одмотавање ролне тоалет папира једном руком за свега 9,80 секунди. Друга два су рекордни број кашика наређаних по лицу (31 комад) и телу (79 комада) којима је балансирао дуже од пет секунди. И четврти Јаблановићев подвиг је то што је за 30 секунди успео да 29 коцкица за друштвене игре сврста у „линију” и постави на исти број. И то – везаних очију.

Катона, који је својевремено на стронгмен такмичењима проглашаван и за најјачег човека на свету, држи три рекорда. Најпре је 2009. у Милану читав минут и две секунде успео да голим рукама, уз помоћ ланаца с ручкама, задржи возило тежине 980 килограма пуно путника на нагибу од 45 степени. Затим је 2011. на надметању у Кини за рекордних 8,15 секунди прешао дистанцу од 20 метара носећи на раменима 300 килограма терета. Најзад, 2014, такође у Кини, утркивао се у превртању џиновске гуме тешке 440 килограма на полигону од 20 метара. Џиновски точак, Катона је окренуо осам пута за 41 секунду, чиме је оборио свој рекорд од 43 секунде, постављен две године раније.

Никола Кулезић, фризер из Шапца, Гинисов је рекордер у најдужој надоградњи косе захваљујући плетеници дужине 820 метара и 29 центиметара, коју је 2013. израдио од синтетичке косе различитих боја и нијанси, користећи технике чворова, плетења, везивања и спаљивања. Џиновска кика, за чију је израду било потребно месец дана, надограђена је после десеточасовног „монтирања” на косу модела Иване Кнежевић.

Међу рекордима из Србије је и најдужа парада „дачија” аутомобила, 2011. у Суботишту, у којој је учествовало 258 возила. Истини за вољу, има и неславних рекорда, па је тако 2003. рагби репрезентација ондашње Србије и Црне Горе против Француске на Медитеранском купу у Бејруту, претрпела највећи пораз који је у међународним утакмицама у овом спорту претрпео један тим. Било је 120:0 за Французе.