Сликарство је посао који се воли
Инспирисана страственим тангом Татјана Пировић, београдска сликарка, створила је својевремено незабораван циклус уља овековечујући парове обавијене музиком и љубављу. У Београду су се тада уз ове њене радове организовали хепенинзи. Сада је пред нама око 40 њених нових слика на изложби „Трагови у бескрају” која је отворена до 28. августа у Галерији Улус у Београду.
У опусу Татјане Пировић, током скоро три деценије активног рада, доминирају необични портрети, али и пејзажи, са дубоком личном поруком, који нас воде ка апстрактном. Око њених насликаних љубавника појављују се симболи у виду београдских здања, харфи, риба. Татјана Пировић је учила у класи професора Мирјане Михаћ, Чедомира Крстића и Јована Сивачког на београдском ФЛУ. Њено стваралаштво је обележио и Праг где је на позив галерије „Миро” боравила упијајући утиске. Приредила је више од четрдесет самосталних и учествовала на око деведесет колективних изложби. И даље надахнуто ствара у романтичној кући у Земуну, окружена љубављу своје деце.
Које су то теме које је у сликарству привлаче и чине јој се важним у овој животној фази Татјана Пировић за „Политику” каже:
– Сликарство је такав посао који се воли. Платна и боје су увек и заувек присутни. Кренула сам да ослушкујем своја осећања, живот је велика одлука да осетиш љубав и радост. Колорит на мојим делима је препознатљив. Техника коју сам користила овог пута је уље, доминира фигура и слике су препуне животне симболике. Сада, у овој животној фази сам окружена пријатељима са којима могу искрено да причам о свему. Доживела сам губитке и била суочена са великим проблемима, а требало је испливати из њих. На срећу, успела сам. Признајем, нисам ни знала да могу да радим ствари које пре у животу нисам ни пробала.
На питање како одржати уметничку будност, да ли свакодневним сликањем да би се остало у форми или допуштати себи одмор у виду неког хобија Пировићева одговара:
– Трудим се да будем у форми и да ми сликање не буде хоби. Мом сликарству не желим да дозволим да му је живот незанимљив. Волим да будем радознала. Путовања ме мењају, остављају трагове у мени. Ове године сам имала прилику да упознам Јапан, посебно Токио и њихову културу. Лепота је у томе да пустим срцу и емоцијама на вољу и тако крене све око мене да се буди и утиче на моју уметничку будност.
Наша саговорница нам открива и које велике сликаре лично воли, али и то шта за њу значи недавно отворени Народни музеј.
– Уживам и волим да видим дела многих познатих уметника, рецимо из ранијих епоха као што су Коро, познати француски сликар 19. века, Жорж де ла Тур из 17. века и фовиста Дифи, а нарочито ценим експресионисте, рецимо Модиљанија. Дуго смо чекали да се отвори Народни музеј, то ми веома значи и заиста имамо одличну колекцију уметничких дела. Била сам веома задовољна када сам обишла наш музеј, тим пре што сам видела децу и омладину баш на том месту.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
