Slikarstvo je posao koji se voli
Inspirisana strastvenim tangom Tatjana Pirović, beogradska slikarka, stvorila je svojevremeno nezaboravan ciklus ulja ovekovečujući parove obavijene muzikom i ljubavlju. U Beogradu su se tada uz ove njene radove organizovali hepeninzi. Sada je pred nama oko 40 njenih novih slika na izložbi „Tragovi u beskraju” koja je otvorena do 28. avgusta u Galeriji Ulus u Beogradu.
U opusu Tatjane Pirović, tokom skoro tri decenije aktivnog rada, dominiraju neobični portreti, ali i pejzaži, sa dubokom ličnom porukom, koji nas vode ka apstraktnom. Oko njenih naslikanih ljubavnika pojavljuju se simboli u vidu beogradskih zdanja, harfi, riba. Tatjana Pirović je učila u klasi profesora Mirjane Mihać, Čedomira Krstića i Jovana Sivačkog na beogradskom FLU. Njeno stvaralaštvo je obeležio i Prag gde je na poziv galerije „Miro” boravila upijajući utiske. Priredila je više od četrdeset samostalnih i učestvovala na oko devedeset kolektivnih izložbi. I dalje nadahnuto stvara u romantičnoj kući u Zemunu, okružena ljubavlju svoje dece.
Koje su to teme koje je u slikarstvu privlače i čine joj se važnim u ovoj životnoj fazi Tatjana Pirović za „Politiku” kaže:
– Slikarstvo je takav posao koji se voli. Platna i boje su uvek i zauvek prisutni. Krenula sam da osluškujem svoja osećanja, život je velika odluka da osetiš ljubav i radost. Kolorit na mojim delima je prepoznatljiv. Tehnika koju sam koristila ovog puta je ulje, dominira figura i slike su prepune životne simbolike. Sada, u ovoj životnoj fazi sam okružena prijateljima sa kojima mogu iskreno da pričam o svemu. Doživela sam gubitke i bila suočena sa velikim problemima, a trebalo je isplivati iz njih. Na sreću, uspela sam. Priznajem, nisam ni znala da mogu da radim stvari koje pre u životu nisam ni probala.
Na pitanje kako održati umetničku budnost, da li svakodnevnim slikanjem da bi se ostalo u formi ili dopuštati sebi odmor u vidu nekog hobija Pirovićeva odgovara:
– Trudim se da budem u formi i da mi slikanje ne bude hobi. Mom slikarstvu ne želim da dozvolim da mu je život nezanimljiv. Volim da budem radoznala. Putovanja me menjaju, ostavljaju tragove u meni. Ove godine sam imala priliku da upoznam Japan, posebno Tokio i njihovu kulturu. Lepota je u tome da pustim srcu i emocijama na volju i tako krene sve oko mene da se budi i utiče na moju umetničku budnost.
Naša sagovornica nam otkriva i koje velike slikare lično voli, ali i to šta za nju znači nedavno otvoreni Narodni muzej.
– Uživam i volim da vidim dela mnogih poznatih umetnika, recimo iz ranijih epoha kao što su Koro, poznati francuski slikar 19. veka, Žorž de la Tur iz 17. veka i fovista Difi, a naročito cenim ekspresioniste, recimo Modiljanija. Dugo smo čekali da se otvori Narodni muzej, to mi veoma znači i zaista imamo odličnu kolekciju umetničkih dela. Bila sam veoma zadovoljna kada sam obišla naš muzej, tim pre što sam videla decu i omladinu baš na tom mestu.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
