Од сада и под заштитом „бијелог крижа” у Глини

Мада се временом стање смирило, тензије се нису стишале до данас. Шта се догађало овог, па и претходних лета? Неколико година подсећање на фамозну „Олују”, о којој је толико речено, обележавано је и проласком наоружане колоне бранитеља кроз српска села. Они су, махом загрејани алкохолом, витлали оружјем, пуцали у ваздух и старцима по двориштима још једном давали до знања ко је јачи.

Почетком овог августа, баш у Глини, на „Дан победе у домовинском рату” одржан је концерт чувеног певача Марка Перковића Томпсона, који не преза од усташких песама и повика „за дом спремни”. Сведоци тврде да су на концерт стигле десетине аутобуса са хиљадама посетилаца из разних хрватских градова да би се масовност идеје показала баш овде – у Глини, да би се то ставило до знања преосталим Србима и изазвало страх код њих.

Почетком августа на месту где се налазио храм СПЦ у коме је извршен по злу чувени глински покољ Срба Српско народно веће и асоцијација антифашиста из Загреба организовали су скуп. Први пут свечаност одавања помена није била ометана. Тада је саопштено да се на годишњицу злочина присутни придружују дугогодишњим апелима и иницијативи да се објекту, који се сада налази на некадашњем месту православне цркве, односно на месту злочина, врати назив Спомен-дом, уместо назива Хрватски дом, који му је дат после овог рата, те да месту буде враћена првобитна намена – да служи за комеморације и сећања на један од најтежих тренутака у историји Глине.

Кроз време су на овом месту злочина подизана разна обележја, углавном таква да су сакривала велику несрећу, а најновија власт овде је забранила и одржавања комеморација, паљење свећа и полагање цвећа. Они који су то желели упућивани су на Глинско православно гробље, где су сахрањене глинске српске мушке главе од 16 до 66 година, похапшене у „Мајској рацији” и стрељане у хрватском селу Прекопа. Покољ у глинској цркви десио се почетком августа 1941. и у њему су махом страдали Срби са Кордуна. Доведени су с образложењем да иду на покрштавање. Глински припадници овог народа већ су били „одстрањени” у мају.

Овог лета у Глини су подигнути „Бијели криж истине” и спомен-табла. Обележја би требало да подсећају „на све хрватске домољубе који су убијани крајем Другог светског рата без судски доказане кривње”. Према образложењу католичког великодостојника који је говорио на церемонији, реч је о сећању на оне који су погинули приликом ослобађања Глине у Другом светском рату, али на страни партизанских непријатеља, домобрана, усташа, Немаца, односно свих из „постројби Вермахта”.

– Треба сваку жртву поштовати, ако су погинули Немци, Срби или Хрвати. Ми хришћани требамо сваком одати пијетет, једно поштовање и молитву, то смо дужни, то желимо и благословом крижа који ће бити тај један знак, позив на ту молитву – рекао је жупник. Тако су се жртве из глинске цркве и њихови џелати нашли под заштитом истог „бијелог крижа”.

Након свих погубљења, збегова и повратака, Глина данас има око 400 српских домаћинстава са око 900 мештана. Уочи последњег рата у овој варошици живело је близу 5.000 Срба, без оних којих су пописани као Југославени. Одлазак припадника овог народа у новије време је у сенци масовног емигрирања и младих Хрвата, израженог у целој држави. Како пишу хрватске новине, ову земљу из економских разлога напусти грађана колико их има у граду величине Осијека, где живи око 100.000 становника. Процес више не могу да успоре ни популарне манифестације, у којима се углавном прозива српска страна.