Ута­је по­рез, не пла­те ПДВ

– Мо­ра се раз­ли­ко­ва­ти да ли је би­ло на­ме­ре за ута­ју по­ре­за и до­при­но­са. То што по­рез ни­је пла­ћен по­сле­ди­ца је и ви­со­ких да­жби­на. Дав­но би­смо ми има­ли про­сеч­не пла­те од 500 евра ме­сеч­но да су на­ме­ти ни­жи. У зе­мља­ма цен­трал­не и ис­точ­не Евро­пе на­ме­ти се кре­ћу од 37 до 45 од­сто. Да су на­ме­ти ни­жи би­ла би си­ту­а­ци­ја да осни­ва­чи ма­лих фир­ми осим се­бе при­ја­ве и још не­ко­га – сма­тра Ра­јић.

Ка­да је реч о из­бе­га­ва­њу пла­ћа­ња ПДВ-а мо­ра се ући ду­бље у књи­ге да се ви­ди да ли је реч о на­ме­ри да се из­бег­не пла­ћа­ње по­ре­за или ње­му ни­је пла­ће­но или ни­је би­ло про­ме­та. По ње­го­вим ре­чи­ма код нас је про­це­нат из­бе­га­ва­ња пла­ћа­ња ПДВ-а од је­дан до 1,5 од­сто што је ви­со­ко за европ­ске при­ли­ке, јер је у ста­рим чла­ни­ца­ма ЕУ 0,2 од­сто, а у но­вим 0,05 од­сто.

– Ми смо још увек зе­мља са зна­чај­ном ута­јом по­ре­за. Мно­ге фир­ме се осни­ва­ју ра­ди то­га, као и пра­ња нов­ца. Ве­ли­ке ин­ве­сти­ци­је у гра­ђе­ви­нар­ство су по­ли­гон за то. Ми смо је­ди­на зе­мља у Евро­пи, уз БиХ и Ал­ба­ни­ју, у ко­ји­ма се по­ре­кло нов­ца ин­ве­сти­то­ра у гра­ђе­ви­нар­ство не про­ве­ра­ва. Ру­му­ни­ја, Бу­гар­ска, Ма­ке­до­ни­ја од ин­ве­сти­то­ра тра­же до­каз о по­ре­клу нов­ца. У ту област сти­же но­вац с ра­зних стра­на, бив­ших со­вјет­ских ре­пу­бли­ка, сред­ње Ази­је. Бум у ста­но­град­њи и по­слов­ном про­сто­ру у су­прот­но­сти је с чи­ње­ни­цом да сва­ке го­ди­не зе­мљу на­пу­сти 35.000 љу­ди и да 36.000 љу­ди ви­ше умре не­го што се ро­ди – ка­же Ра­јић, до­да­ју­ћи да све то ба­ца мр­љу на по­сло­дав­це, али је те­шко раз­дво­ји­ти жи­то од ку­ко­ља.

О мо­дер­ни­за­ци­ји ра­да По­ре­ске упра­ве мно­го се го­во­ри, а наш са­го­вор­ник из ре­да по­сло­да­ва­ца сма­тра да је то кључ­но. При­ме­ном мо­дер­них тех­но­ло­ги­ја фи­зич­ко при­су­ство по­ре­ских ин­спек­то­ра у фир­ма­ма би­ће су­ви­шно и елек­трон­ски ће се про­ве­ра­ва­ти књи­ге по­сло­да­ва­ца.

Ми­ни­стар фи­нан­си­ја, Си­ни­ша Ма­ли, не­дав­но је фор­ми­рао рад­ну гру­пу ко­ја би тре­ба­ло да убр­за мо­дер­ни­за­ци­ју По­ре­ске упра­ве. Пр­ви чо­век Ми­ни­стар­ства фи­нан­си­ја прет­ход­но је оку­пио 12 за­ме­ни­ка ди­рек­то­ра По­ре­ске упра­ве, тра­же­ћи од њих да утвр­де кључ­не тач­ке ко­је оте­жа­ва­ју рад при­вре­де и успо­ра­ва­ју при­вред­ни раст др­жа­ве.

По­ре­ска упра­ва ужур­ба­но ра­ди на раз­во­ју нај­мо­дер­ни­јих тех­ни­ка по­мо­ћу ко­јих ће бр­же от­кри­ва­ти по­ре­ске пре­ва­ре, ута­је и ве­ли­ке по­ре­ске не­пла­ти­ше. У бор­бу за бо­љу на­пла­ту по­ре­за би­ће укљу­че­ни ин­фор­ма­ти­ча­ри, ста­ти­сти­ча­ри, еко­но­ми­сти и прав­ни­ци, али и ин­сти­ту­ци­је и ли­ца из­ван По­ре­ске упра­ве, по­пут ба­на­ка, ма­те­ма­ти­ча­ра, гра­ђа­на, стру­ков­них удру­же­ња… Уско спе­ци­ја­ли­зо­ва­на оде­ље­ња у По­ре­ској упра­ви фо­ку­си­ра­ће се ис­кљу­чи­во на ана­ли­зу ри­зи­ка, а у ак­ци­ји про­тив по­ре­ских не­пла­ти­ша и скри­ве­них мо­де­ла за из­бе­га­ва­ње по­ре­за, би­ће укљу­че­ни и ин­спек­то­ри по­ре­ске кон­тро­ле и по­ре­ске по­ли­ци­је. Сви они за­јед­но при­ку­пља­ће по­дат­ке са ви­ше стра­на, по­том их упа­ри­ва­ти и бр­же до­ла­зи­ти до фан­том­ских пред­у­зе­ћа и дру­гих но­си­ла­ца по­ре­ских ута­ја. На уда­ру ће би­ти уго­сти­тељ­ски објек­ти, гра­ђе­вин­ске фир­ме и тр­го­ви­на, али и естрад­ни ме­на­џе­ри и естра­да, где се че­сто пла­ћа на ру­ке.