Uta­je po­rez, ne pla­te PDV

– Mo­ra se raz­li­ko­va­ti da li je bi­lo na­me­re za uta­ju po­re­za i do­pri­no­sa. To što po­rez ni­je pla­ćen po­sle­di­ca je i vi­so­kih da­žbi­na. Dav­no bi­smo mi ima­li pro­seč­ne pla­te od 500 evra me­seč­no da su na­me­ti ni­ži. U ze­mlja­ma cen­tral­ne i is­toč­ne Evro­pe na­me­ti se kre­ću od 37 do 45 od­sto. Da su na­me­ti ni­ži bi­la bi si­tu­a­ci­ja da osni­va­či ma­lih fir­mi osim se­be pri­ja­ve i još ne­ko­ga – sma­tra Ra­jić.

Ka­da je reč o iz­be­ga­va­nju pla­ća­nja PDV-a mo­ra se ući du­blje u knji­ge da se vi­di da li je reč o na­me­ri da se iz­beg­ne pla­ća­nje po­re­za ili nje­mu ni­je pla­će­no ili ni­je bi­lo pro­me­ta. Po nje­go­vim re­či­ma kod nas je pro­ce­nat iz­be­ga­va­nja pla­ća­nja PDV-a od je­dan do 1,5 od­sto što je vi­so­ko za evrop­ske pri­li­ke, jer je u sta­rim čla­ni­ca­ma EU 0,2 od­sto, a u no­vim 0,05 od­sto.

– Mi smo još uvek ze­mlja sa zna­čaj­nom uta­jom po­re­za. Mno­ge fir­me se osni­va­ju ra­di to­ga, kao i pra­nja nov­ca. Ve­li­ke in­ve­sti­ci­je u gra­đe­vi­nar­stvo su po­li­gon za to. Mi smo je­di­na ze­mlja u Evro­pi, uz BiH i Al­ba­ni­ju, u ko­ji­ma se po­re­klo nov­ca in­ve­sti­to­ra u gra­đe­vi­nar­stvo ne pro­ve­ra­va. Ru­mu­ni­ja, Bu­gar­ska, Ma­ke­do­ni­ja od in­ve­sti­to­ra tra­že do­kaz o po­re­klu nov­ca. U tu oblast sti­že no­vac s ra­znih stra­na, biv­ših so­vjet­skih re­pu­bli­ka, sred­nje Azi­je. Bum u sta­no­grad­nji i po­slov­nom pro­sto­ru u su­prot­no­sti je s či­nje­ni­com da sva­ke go­di­ne ze­mlju na­pu­sti 35.000 lju­di i da 36.000 lju­di vi­še umre ne­go što se ro­di – ka­že Ra­jić, do­da­ju­ći da sve to ba­ca mr­lju na po­slo­dav­ce, ali je te­ško raz­dvo­ji­ti ži­to od ku­ko­lja.

O mo­der­ni­za­ci­ji ra­da Po­re­ske upra­ve mno­go se go­vo­ri, a naš sa­go­vor­nik iz re­da po­slo­da­va­ca sma­tra da je to ključ­no. Pri­me­nom mo­der­nih teh­no­lo­gi­ja fi­zič­ko pri­su­stvo po­re­skih in­spek­to­ra u fir­ma­ma bi­će su­vi­šno i elek­tron­ski će se pro­ve­ra­va­ti knji­ge po­slo­da­va­ca.

Mi­ni­star fi­nan­si­ja, Si­ni­ša Ma­li, ne­dav­no je for­mi­rao rad­nu gru­pu ko­ja bi tre­ba­lo da ubr­za mo­der­ni­za­ci­ju Po­re­ske upra­ve. Pr­vi čo­vek Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja pret­hod­no je oku­pio 12 za­me­ni­ka di­rek­to­ra Po­re­ske upra­ve, tra­že­ći od njih da utvr­de ključ­ne tač­ke ko­je ote­ža­va­ju rad pri­vre­de i uspo­ra­va­ju pri­vred­ni rast dr­ža­ve.

Po­re­ska upra­va užur­ba­no ra­di na raz­vo­ju naj­mo­der­ni­jih teh­ni­ka po­mo­ću ko­jih će br­že ot­kri­va­ti po­re­ske pre­va­re, uta­je i ve­li­ke po­re­ske ne­pla­ti­še. U bor­bu za bo­lju na­pla­tu po­re­za bi­će uklju­če­ni in­for­ma­ti­ča­ri, sta­ti­sti­ča­ri, eko­no­mi­sti i prav­ni­ci, ali i in­sti­tu­ci­je i li­ca iz­van Po­re­ske upra­ve, po­put ba­na­ka, ma­te­ma­ti­ča­ra, gra­đa­na, stru­kov­nih udru­že­nja… Usko spe­ci­ja­li­zo­va­na ode­lje­nja u Po­re­skoj upra­vi fo­ku­si­ra­će se is­klju­či­vo na ana­li­zu ri­zi­ka, a u ak­ci­ji pro­tiv po­re­skih ne­pla­ti­ša i skri­ve­nih mo­de­la za iz­be­ga­va­nje po­re­za, bi­će uklju­če­ni i in­spek­to­ri po­re­ske kon­tro­le i po­re­ske po­li­ci­je. Svi oni za­jed­no pri­ku­plja­će po­dat­ke sa vi­še stra­na, po­tom ih upa­ri­va­ti i br­že do­la­zi­ti do fan­tom­skih pred­u­ze­ća i dru­gih no­si­la­ca po­re­skih uta­ja. Na uda­ru će bi­ti ugo­sti­telj­ski objek­ti, gra­đe­vin­ske fir­me i tr­go­vi­na, ali i estrad­ni me­na­dže­ri i estra­da, gde se če­sto pla­ća na ru­ke.