Иран прети да ће блокирати Хормуз
Рат у Сирији приближава се крају, али Блиски исток не би био најнестабилније подручје света да се одмах не отварају нова потенцијална жаришта.
Амерички притисак на Иран појачан је после унилатералног повлачења САД из споразума о нуклеарном програму за који Доналд Трамп каже да је сувише „мек” и да не спречава производњу атомске бомбе. Ирански режим такође се оптужује због развоја програма балистичких ракета, умешаности у регионалне конфликте и због подршке либанским хезболасима и другим милитантним групама које Вашингтон сматра „терористичким”.
Трамп је у августу активирао прву рунду санкција Ирану, а почетком новембра на снагу би требало да ступи други пакет казнених мера које предвиђају забрану куповина иранске нафте, удар на банкарски сектор земље и кажњавање страних компанија које послују с Ираном.
Трампов пакет пропраћен је регрутовањем савезника на фронту против Техерана. Вашингтон окупља сунитске режиме Персијског залива, Египат и Јордан како би заједно са Израелом блокирали Иран. Саветник за безбедност Џон Болтон поручује да ће САД употребити „максимални притисак” на Техеран који може иде и даље од економских санкција.
Иран апелује на остале потписнике да сачувају бечки договор из 2015. Председник Хасан Рохани је, уз подршку врховног вође ајатолаха Алија Хамнеија, запретио да ће Иран блокирати мореуз Хормуз уколико САД покушају да спрече извоз иранске нафте.
Хормуз је теснац на југу Персијског залива који раздваја Иран и Оман, а овим путем пролази око 30 одсто укупне светске поморске трговине нафтом. У време иранско-ирачког рата транспорт је био смањен за четвртину, што је изазвало америчку интервенцију.
Усред тензије са САД и регионалним ривалима, Иран је у водама Залива одржао велике поморске маневре као „поруку Америци” због завођења санкција. Увежбавана је операција затварања Хормуза, први пут је на један ратни брод монтиран „божански освајач”, савремени ракетни систем произведен у Ирану, а недавно је представљен и први ирански борбени ловац четврте генерације. „Ви можете да почнете рат, али ми смо ти који ће победити”, поручује Американцима генерал Касим Сулејмани, док командант елитне Револуционарне гарде, генерал Мохамад Али Џафари, процењује да „непријатељи пажљиво избегавају конфликт јер знају да им не би користио”.
Званичници су упозорили да би се у случају агресије на мети нашле америчке војне базе и ратни бродови који по Заливу штите пут нафте. Утицајни шиитски лидер Ахмад Хатами изјавио да би Иран гађао и циљеве „ционистичког режима” у Израелу, одакле прете војном акцијом уколико Иран блокира мореуз Баб ел Мандеб који Црвено море повезује са Аденским заливом.
Техеран такође окупља шиитске партнере по Ираку, Јемену, Сирији и Либану. Либански хезболаси саопштили су да ће у случају напада на Иран фронтове конфликта пребацити на југ Либана према Израелу. „Велика је вероватноћа да би се хезболаси укључили у било какав напад на Иран”, процењује Имад Саламеи, професор политичких наука са америчког универзитета у Бејруту.
Нова тензија на релацији Израел–Хезболах директна је последица Трамповог заоштравања према Техерану и потврда да су били у праву они који су упозоравали да ће америчко напуштање бечког споразума из 2015. додатно дестабилизовати немирни Блиски исток.
Хезболаси су 2006. ратовали са Израелом, а последњих недеља реторички конфликт пропраћен је војним припремама. Шиитска милиција, војно крило Хезболаха, има борце који су се обучили на ратишту у Сирији где су давали подршку снагама председника Башара ел Асада.
Лидер Хезболаха Сајед Хасан Насралах упозорио је прошле године да су „стотине хиљада Арапа и муслимана” спремне да се боре против Израела уколико нападне Либан. Сада каже да су хезболаси „снажнији него икад од времена свог настанка”. „Нико не би требало да нам прети ратом. Спремни смо за рат и уз Алахову помоћ победићемо.”
Шиити су на југу Либана распоредили арсенале савремених ракета краћег и средњег домета. Израелска процена је да хезболаси поседују близу 130.000 таквих пројектила чији је максимални домет 45 километара, али званичнике брине могућност да је Иран хезболасима испоручио прецизније ракете дужег домета које би озбиљније запретиле инфраструктури земље. „Ракете које су хезболаси набавили представљају стварну опасност по Израел, а неке могу да стигну до срца Тел Авива”, пише израелски дневник „Маарив” позивајући се на функционера Министарства одбране који додаје да би стотине хиљада Јевреја са севера земље морале да буду евакуисане.
Није познато да ли су хезболаси набавили нове антиракетне одбрамбене системе, али зна се да шаљу дронове да изнад Израела прикупе информације о потенцијалним циљевима у случају рата.
Израел пре 12 година није успео да војно порази и уништи хезболахе, што је и данас неостварена жеља десничарске владе премијера Бенјамина Нетанијахуа. Начелник израелског генералштаба, генерал Гади Ејзенкот, запретио је у априлу „разорним ратом” против Хезболаха пре краја ове године. „Слике разарања изазваних ратом неће заборавити нико у региону… Цивили неће бити поштеђени.”
Либански дневник „Ан Нахар” наводи да има више индикација које наводе на могући сукоб: војни конфликт израелских и сиријских трупа у марту који је довео до обарања израелског ловца Ф-16 и иранског дрона над Израелом, израелско уништавање значајног дела сиријског система ваздушне одбране, стално јачање позиција Иранаца и Хезболаха на југу Сирије.
Израелски медији пренели су да је израелска армија Нетанијахуовом ужем кабинету представила сценарио могућег муњевитог рата, док неименовани извори говоре да би линије фронта ишле од Медитерана до сиријско-јорданске границе.
Протеклих недеља Израелци су одржали више војних вежби, укључујући и неке у августу близу либанске границе које су симулирале конфликт са хезболасима ширих размера. Маневри су пропраћени серијом експлицитних упозорења израелских политичких и војних лидера да ће Израел уништити Либан уколико хезболаси крену у рат против јеврејске државе.
Ратни фронтови Блиског истока су преповезани, али аналитичари процењују да сукоб у Ирану или између Израела и Хезболаха није неизбежан, барем за сада. То значи да ће се конфликти нижег интензитета наставити на различитим локацијама региона, од Сирије преко Јемена до секташких сукоба по Ираку. Сваки шири сукоб био би разоран по све.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


