Последња велика битка сиријског рата
Припреме за последњу велику битку сиријског рата су у току, а судбина три милиона људи зависи од тога да ли ће велике силе успети да спрече очекивана страдања цивила и хуманитарну трагедију.
Пошто су током године повратиле контролу над читавим подручјем око Дамаска и заузеле упоришта побуњеника на југу, снаге председника Башара ел Асада припремају се за удар на последње упориште противника, у провинцији Идлиб на северозападу земље.
Иако побуњеници контролишу тек осам одсто Сирије, њих око 70.000 концентрисало се у Идлибу откако су власти потписале примирја на југу земље, у Алепу и Хами. Међу њима је и око 10.000 бораца из савеза под контролом Нусра фронта, сиријске филијале Ал Каиде коју свет сматра терористичком организацијом.
Власти из Дамаска су већ бомбардовале Идлиб, потврђујући да цивилне жртве неће спречити офанзиву која би могла да буде најразорнија од свих досадашњих у сиријском рату.
„Сиријска команда донела је одлуку да порази Нусра фронт у Идлибу без обзира на жртве које би могла да има”, саопштио је сиријски министар иностраних послова Валид Муалем, што државни секретар САД Мајк Помпео доживљава као „ескалацију конфликта”.
Русија подржава офанзиву тврдећи да „терористи” морају да буду ликвидирани, иако је за преговорно решење како би се избегло крвопролиће у зони деескалације коју су договорили Москва, Анкара и Техеран. Руси и Турци држе контролне пунктове на границама провинције Идлиб.
Побуњеници захтевају руско-турске гаранције да ће имати неку врсту аутономије у Идлибу, док Москва предлаже да им буде омогућено да се придруже регуларној сиријској армији – што већина одбија. Извештава се да су милитанти похапсили најмање 500 особа оптужених да су покушали да преговарају са режимским снагама.
САД и Русија покушавају да у контактима са милицијама на терену спрече офанзиву, засад неуспешно. После девет рунди неуспелог посредовања између сиријске владе и опозиције, специјални изасланик УН Стафан де Мистура окреће се гарантима мировног процеса – Русији, Турској и Ирану – очекујући да на све начине покушају да одгоде битку.
За 7. септембар заказан је трећи самит председника три земље у Техерану, а дипломатија ће поново ступити на сцену састанком друге групе преговарача у Женеви 14. септембра уз учешће САД, Британије, Француске, Немачке, Саудијске Арабије, Египта и Јордана.
Дипломатске иницијативе могле би да стигну касно за локално становништво: од око 2,9 милиона људи, половина је већ расељена из других делова Сирије, а УН процењују да би 800.000 људи покушало да напусти провинцију због офанзиве. Уницеф упозорава да је угрожено више од милион деце.
Генерални секретар УН Антонио Гутерес страхује да, уз очекивано велики број цивилних жртава, прети нова хуманитарна катастрофа у земљи у којој је током седам и по година рата погинуло више од 400.000 људи, 6,5 милиона расељено а 5,5 милиона побегло из Сирије.
Специјални изасланик Де Мистура предлаже да се становништво пребаци на подручја под контролом режима – што би за многе значило повратак на територије с којих су побегли. Офанзива носи и ризик увећања тензије с Турском, која страхује од новог таласа избеглица.
Асад не би да чека, жељан да оствари обећање да ће читаву територију земље вратити под сопствену контролу. Режим има власт у 12 од 14 провинција, а његове снаге већ напредују према Идлибу. Један од циљева прве фазе напада је преузимање контроле над путевима који од Алепа воде према Хами, односно Латакији. Ти путеви су међу најважнијим саобраћајницама у земљи.
Недавна посета иранског министра одбране Дамаску потврђује да је војна координација у току, па Запад и Израел све гласније траже да Русија обезбеди повлачење иранских снага из Сирије,
Москва узвраћа захтевом да око 2.000 припадника америчких снага напусти Сирију пре него што би се повукле трупе других земаља. Русија при томе оптужује Вашингтон да на територији Сирије под америчком контролом пружа уточиште хиљадама бораца Исламске државе и другим терористима.
Користећи Иран као чип у преговорима са Американцима, Москва утврђује позицију кључног брокера у будућој обнови Сирије, која се мери стотинама милијарди долара.
Рат улази у завршну, али можда најопаснију фазу јер Асад и његови савезници први пут морају да се помире са присуством њима непријатељских америчких или турских трупа.
Стратешке игре великих и регионалних сила мало занимају уплашене становнике града Идлиба и његове околине, који су и до сада били терорисани од локалних милиција. Сада страхују да Асадови авиони, тенкови и топови неће моћи да направе разлику између „терориста које треба ликвидирати” и цивилног становништва. Ко је у позицији да их заштити?
Откако су исламске фракције побуњеничког Националног фронта ослобођења – савеза који не припада џихадистима и има подршку Турске – порушиле два кључна моста у провинцији како би спречиле напредовање Асадових трупа, у Москви је потврђено да су у току преговори са Американцима да се успостави хуманитарни коридор како би се минимизирали ризици по локално становништво.
Упоредо с тим, руски извори тврде да су САД по курдским подручјима разместиле савремене радарске системе као припрему за проглашавање зона забрањеног лета руским и сиријским војним авионима изнад Идлиба.
Москва и Вашингтон настављају да размењују упозорења и контраупозорења. Да су сигнали заоштравања снажнији од наговештаја попуштања, потврђују и војне вежбе руске армије у источном Медитерану уз учешће 25 бродова, укључујући ракетне крстарице, и 30 авиона. Јасно је да Москва одговара на могући удар Запада на Асадове снаге.
Да ли ће Сирија још једном потонути у хаос? За три милиона људи у Идлибу слаба је утеха то што би у новој Сирији под старим режимом то било последњи пут.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


