Poslednja velika bitka sirijskog rata

„Sirijska komanda donela je odluku da porazi Nusra front u Idlibu bez obzira na žrtve koje bi mogla da ima”, saopštio je sirijski ministar inostranih poslova Valid Mualem, što državni sekretar SAD Majk Pompeo doživljava kao „eskalaciju konflikta”.

Rusija podržava ofanzivu tvrdeći da „teroristi” moraju da budu likvidirani, iako je za pregovorno rešenje kako bi se izbeglo krvoproliće u zoni deeskalacije koju su dogovorili Moskva, Ankara i Teheran. Rusi i Turci drže kontrolne punktove na granicama provincije Idlib.

Pobunjenici zahtevaju rusko-turske garancije da će imati neku vrstu autonomije u Idlibu, dok Moskva predlaže da im bude omogućeno da se pridruže regularnoj sirijskoj armiji – što većina odbija. Izveštava se da su militanti pohapsili najmanje 500 osoba optuženih da su pokušali da pregovaraju sa režimskim snagama.

SAD i Rusija pokušavaju da u kontaktima sa milicijama na terenu spreče ofanzivu, zasad neuspešno. Posle devet rundi neuspelog posredovanja između sirijske vlade i opozicije, specijalni izaslanik UN Stafan de Mistura okreće se garantima mirovnog procesa – Rusiji, Turskoj i Iranu – očekujući da na sve načine pokušaju da odgode bitku.

Za 7. septembar zakazan je treći samit predsednika tri zemlje u Teheranu, a diplomatija će ponovo stupiti na scenu sastankom druge grupe pregovarača u Ženevi 14. septembra uz učešće SAD, Britanije, Francuske, Nemačke, Saudijske Arabije, Egipta i Jordana.

Diplomatske inicijative mogle bi da stignu kasno za lokalno stanovništvo: od oko 2,9 miliona ljudi, polovina je već raseljena iz drugih delova Sirije, a UN procenjuju da bi 800.000 ljudi pokušalo da napusti provinciju zbog ofanzive. Unicef upozorava da je ugroženo više od milion dece.

Generalni sekretar UN Antonio Guteres strahuje da, uz očekivano veliki broj civilnih žrtava, preti nova humanitarna katastrofa u zemlji u kojoj je tokom sedam i po godina rata poginulo više od 400.000 ljudi, 6,5 miliona raseljeno a 5,5 miliona pobeglo iz Sirije.

Specijalni izaslanik De Mistura predlaže da se stanovništvo prebaci na područja pod kontrolom režima – što bi za mnoge značilo povratak na teritorije s kojih su pobegli. Ofanziva nosi i rizik uvećanja tenzije s Turskom, koja strahuje od novog talasa izbeglica.

Asad ne bi da čeka, željan da ostvari obećanje da će čitavu teritoriju zemlje vratiti pod sopstvenu kontrolu. Režim ima vlast u 12 od 14 provincija, a njegove snage već napreduju prema Idlibu. Jedan od ciljeva prve faze napada je preuzimanje kontrole nad putevima koji od Alepa vode prema Hami, odnosno Latakiji. Ti putevi su među najvažnijim saobraćajnicama u zemlji.

Nedavna poseta iranskog ministra odbrane Damasku potvrđuje da je vojna koordinacija u toku, pa Zapad i Izrael sve glasnije traže da Rusija obezbedi povlačenje iranskih snaga iz Sirije,

Moskva uzvraća zahtevom da oko 2.000 pripadnika američkih snaga napusti Siriju pre nego što bi se povukle trupe drugih zemalja. Rusija pri tome optužuje Vašington da na teritoriji Sirije pod američkom kontrolom pruža utočište hiljadama boraca Islamske države i drugim teroristima.

Koristeći Iran kao čip u pregovorima sa Amerikancima, Moskva utvrđuje poziciju ključnog brokera u budućoj obnovi Sirije, koja se meri stotinama milijardi dolara.

Rat ulazi u završnu, ali možda najopasniju fazu jer Asad i njegovi saveznici prvi put moraju da se pomire sa prisustvom njima neprijateljskih američkih ili turskih trupa.

Strateške igre velikih i regionalnih sila malo zanimaju uplašene stanovnike grada Idliba i njegove okoline, koji su i do sada bili terorisani od lokalnih milicija. Sada strahuju da Asadovi avioni, tenkovi i topovi neće moći da naprave razliku između „terorista koje treba likvidirati” i civilnog stanovništva. Ko je u poziciji da ih zaštiti?

Otkako su islamske frakcije pobunjeničkog Nacionalnog fronta oslobođenja – saveza koji ne pripada džihadistima i ima podršku Turske – porušile dva ključna mosta u provinciji kako bi sprečile napredovanje Asadovih trupa, u Moskvi je potvrđeno da su u toku pregovori sa Amerikancima da se uspostavi humanitarni koridor kako bi se minimizirali rizici po lokalno stanovništvo.

Uporedo s tim, ruski izvori tvrde da su SAD po kurdskim područjima razmestile savremene radarske sisteme kao pripremu za proglašavanje zona zabranjenog leta ruskim i sirijskim vojnim avionima iznad Idliba.

Moskva i Vašington nastavljaju da razmenjuju upozorenja i kontraupozorenja. Da su signali zaoštravanja snažniji od nagoveštaja popuštanja, potvrđuju i vojne vežbe ruske armije u istočnom Mediteranu uz učešće 25 brodova, uključujući raketne krstarice, i 30 aviona. Jasno je da Moskva odgovara na mogući udar Zapada na Asadove snage.

Da li će Sirija još jednom potonuti u haos? Za tri miliona ljudi u Idlibu slaba je uteha to što bi u novoj Siriji pod starim režimom to bilo poslednji put.