Гужва у Скопљу уочи референдума

Специјално за „Политику”

Скопље – Једну од својих најзначајнијих одлука македонски народ донео је 8. септембра 1991, када се на референдуму изјаснио за самосталну, суверену и независну државу након распада СФР Југославије. Данас, након 27 година, у истом месецу македонски народ је још једном пред политичком и историјском одлуком, јер треба да гласа да ли је за грчко-македонски договор, који утврђује име Република Северна Македонија њиховој држави. Ново име ову државу уводи у евроатлантске интегративне процесе. 

Власт је убеђена да ће референдум имати позитиван исход, да ће народ изаћи и остварити своје демократско право и гласати за перспективу, а не за изолацију своје земље, као што је то недавно поручио комесар Европске уније Јоханес Хан. Чак и анкете указују да ће народ гласати позитивно, али нема приближних података колико би гласача могло да се појави на бирачким местима и изјасни се за референдум или против њега. За сада се у питање доводи цензус.

Премијер Зоран Заев стратешки интерес своје државе види у евроатлантским интеграцијама и стога не препушта ништа случајности. Коалиција „Заједно за европску Македонију”, на чијем је челу премијер Заев, свакодневно у целој земљи води активну кампању указујући на користи од уласка у НАТО и ЕУ.

Уз македонску власт видну подршку указује и међународна јавност, која веома чврсто стоји уз Зорана Заева. Наиме, као што је познато, свим политичким средствима подржан је и поздрављен македонско-грчки договор о промени имена Републике Македоније, који је вођен под покровитељством УН са Метјуом Нимицом на челу, а уз максималну помоћ ЕУ, САД и НАТО-а.

У највећем јеку кампање о референдуму који треба да одобри институционалну примену Преспанског договора и самим тим улазак у ЕУ и НАТО, појачана је дипломатска активност са најзначајнијим политичарима света, то јест лидерима западноевропских земаља и првим човеком Северноатлантске алијансе, који долазе у Македонију.

Од среде у дводневној посети Скопљу налази се генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг, који се у последњих шест месеци трећи пут састаје са члановима македонске власти: досад је то било два пута у Скопљу и једном у седишту НАТО-а у Бриселу. Од каквог је значаја за НАТО Македонија као балканска земља која има најбоље комшијске односе са Србијом, што су пре неки дан у Прешеву констатовали председник Србије Вучић и премијер Заев, говоре учестали сусрети лидера Македоније и НАТО-а.

Приликом последњег сусрета у Бриселу Заев је од Столтенберга примио позив за придруживање Македоније као 30. чланице Северноатлантске алијансе. Но тада је наглашено да се процес придруживања не може завршити док се питање имена институционално не реши.

Након првог човека НАТО-а, у петак стиже и канцелар Аустрије Себастијан Курц, чија земља председава ЕУ и који је више пута апострофирао да је западни Балкан међу пет приоритетних питања за време председавања Аустрије Европском унијом. 

Посебну тежину и подршку Заеву и македонској власти указаће и премијерна посета Скопљу немачке канцеларке Ангеле Меркел, која жели лично да се увери како теку припреме за референдум, јер је Немачка уложила пуно времена и труда да се изради Преспански договор. Очекивања македонске власти, а и аналитичара, јесу да ће њена подршка донети преокрет и у опозицијским редовима, је је Немачке најзначајнији економски партнер Македоније. 

Посета Меркелове долази у дану обележавања 27-годишњице независности Републике Македоније, чиме ће ова специјална гошћа бити дочекана са највишим државничким почастима у најсвечанијем дану за Републику Македонију. Није искључено да је ово последња годишњица независности Македоније под овим именом. Уколико се оствари институционална примена Преспанског договора, ова држава ће од идуће године обележавати независност под именом Република Северна Македонија. 

Но одлучујућу карту у рукаву држи ВМРО-ДПМНЕ, највећа македонска парламентарна опозициона партија, која је на последњим парламентарним изборима освојила гласове око 450.000 грађана. Лидер ВМРО-ДПМНЕ Мицкоски још тактизира са ставом око референдума.

Познато је да ВМРО-ДПМНЕ не подржава Преспански договор као ни председник државе Иванов, који ће за време  гласања бити у Њујорку на заседању генералне скупштине УН. И Иванов и ВМРО-ДПМНЕ  присталице су уласка у ЕУ и НАТО. С тим у вези спекулише се да је у питању политичка трговина између опозиције и власти: да се у замену за позитиван исход и обезбеђивања цензуса на референдуму амнестира бивши премијер Македоније Никола Груевски.

Сам Груевски је на прес-конференцији као посланик у парламенту изјавио да му се спрема хапшење вече пред референдум, то јест 29. септембра. Груевски је још додао да је у апелационом суду видан политички притисак и да правни аргументи не пролазе. По његовим речима, како очекује, апелација ће му потврдити затворску казну од две године за куповину мерцедеса за владине потребе, чија је вредност била око 600.000 евра.