Врата остају отворена

Београђанка Милена Дравић је рођена 1940. године и у родном граду је похађала гимназију и средњу балетску школу... Случај је хтео да је са 19 година отишла у Сарајево у посету тетки и да ју је тамо запазио редитељ Франтишек Чап и понудио главну улогу у свом филму „Врата остају отворена”. Уписала је потом Академију драмских уметности у класи професорке Огњенке Милићевић у време када се одсуство студената са наставе ради снимања кажњавало...

Шездесетих година низале су њене улоге у филмовима „Дилижанса снова”, Заједнички стан”, „Лето је криво за све”, „Узаврели град”, „Прекобројна”, „Козара”, „Лито виловито”. Током седамдесетих година глумила је у тридесетак филмова, а за улогу у „Бициклистима” Пурише Ђорђевића добила је 1971. Златну арену у Пули, убрзо затим почиње да води с Драганом Николићем ТВ шоу „Образ уз образ”... Телевизијска публика памти њене улоге у серијама „Сијамци”, „Приче из Непричаве”, „Метла без дршке”, „Приче из мајсторске радионице”, „Полицајац са Петловог брда”, а недавно смо је гледали у „Луд, збуњен, нормалан”, „Синђелићима” и „Комшијама”...

Поред сто седамдесет улога у филмовима и серијама, Милена Дравић је остварила и значајну позоришну каријеру. У Атељеу 212 играла је у представама „Улога моје породице у светској револуцији”, „Лулу”, „Кир Јања”, „Чудо у Шаргану”, „Декамерон”, а у Звездара театру у „Урнебесној трагедији”, „Лари Томпсон – трагедија једне младости”...

На фотографијама Милорада Исаиловића од пре четири и пет деценија забележене су неке од њених улога, а радо је позирала и у Пули током филмског фестивалу на којем ју је публика увек одушевљено поздрављала. Милена Дравић спада  у ред наших најнаграђиванијих и највољенијих глумица уз коју често иде и незванична титула „прва дама нашег глумишта”.