Ко су крадљивци знакова поред пута

На пример, алуминијумски лим, као подлога за саобраћајни знак, на тржишту секундарних сировина има велику вредност.

Лопови краду поклопце и решетке шахтова за одводњавање државних путева, опрему за трафо-станице у изградњи, каблове за инсталације осветљења. 

Изражено је пробијање и уништавање заштитних жичаних ограда због прављења нелегалних саобраћајних прикључака на ауто-путеве. Има и оних који намерно и бахато криве путоказе и на њих лепе пропагандни материјал, а неретко се дешава да знакови поред пута послуже као мета несавесним ловцима и другим пуцачима.

 „Цена пресвлачења (асфалтног коловозног застора) на један километар пута у просеку кошта око десет милиона динара.

Годишње бисмо могли да рехабилитујемо 12 километара пута за износ утрошених средстава за замену украдене или постављање нове, уместо оштећене саобраћајне сигнализације и опреме”, кажу за наш лист у ЈП „Путеви Србије”.

Наглашавају да свака крађа, уклањање или оштећење путоказа, ограда и опреме смањује безбедност и директно угрожава живот учесника у саобраћају.

„Зато сматрамо да би казне за таква кривична дела требало да буду оштрије”, додају из „Путева Србије”.

Цена једног саобраћајног знака износи више од 10.000 динара. Цена носача – цеви најмање је 1.000 динара на шта треба додати и цену уградње. Одбојна ограда кошта од 2.500 до 5.500 динара по метру, а цена косог завршетка износи око 33.000 динара. Прелазне конструкције су 104.000 динара по комаду. На све ове цене ограде треба додати и катадиоптере који су 400 динара по комаду и трошак за уградњу свега тога.

„Обим штете због крађе или оштећења саобраћајне сигнализације и опреме се умножава када се узме у обзир да се све ово односи само на државне путеве који су у надлежности ЈП ’Путеви Србије’, а нисмо рачунали општинске (локалне) путеве и улице у градовима и насељима који су у надлежности градова и општина”, наводе у „Путевима Србије”.

Иако ово јавно предузеће већ годинама апелује на грађане да је уништавање знакова штетно, пре свега због безбедности саобраћаја, број крађа је константан или је у благом порасту. Примера ради, за једну ноћ (новембар 2016), само десет дана од отварања нове деонице ауто-пута Љиг–Прељина украдено је жичано плетиво дужине скоро 2,5 километара. Да би се скинула та ограда, потребно је натоварити и однети читав шлепер жице. Добро уиграној екипи мајстора за постављање више од два километра жичаног плетива потребно је четири радна дана. Због крађе ове ограде дошло је и до удеса када је аутомобил налетео на срндаћа који је истрчао на ауто-пут. Полиција је убрзо ухапсила осумњиченог за ову крађу и решила случај.

Али, према подацима којима располажу у „Путевима Србије”, у последњих десет година МУП је разрешио мали број пријава против Н. Н. особа за ова дела. И на деоници ауто-пута Нови Сад–Суботица код Врбаса, такође за једну ноћ, украдено је око два километра жичане ограде.

 „Дешавају се и случајеви исписивања графита на зидовима за заштиту од буке и вертикалној саобраћајној сигнализацији дуж ауто-пута Београд–Ниш–гранични прелаз Прешево, као и на свим другим ауто-путевима”, кажу у ЈП „Путеви Србије”. Последњих година, вертикална саобраћајна сигнализација се облаже антиграфитном фолијом и чишћење графита са знакова се обавља специјалним – скупим хемијским средствима.

У нашем кривичном законику предвиђене казне за уклањање и уништавање саобраћајне сигнализације су до три године затвора. Али, у добром делу судске праксе не гледа се опасност која би могла да настане скидањем знака већ вредност украдене ствари. Нарочито је опасно када лопови однесу знакове који возачима показују да наилазе на пут са правом првенства пролаза („стоп” и „обрнути троугао”). А мало је осуђених за овакве крађе.