Ko su kradljivci znakova pored puta

Na primer, aluminijumski lim, kao podloga za saobraćajni znak, na tržištu sekundarnih sirovina ima veliku vrednost.

Lopovi kradu poklopce i rešetke šahtova za odvodnjavanje državnih puteva, opremu za trafo-stanice u izgradnji, kablove za instalacije osvetljenja. 

Izraženo je probijanje i uništavanje zaštitnih žičanih ograda zbog pravljenja nelegalnih saobraćajnih priključaka na auto-puteve. Ima i onih koji namerno i bahato krive putokaze i na njih lepe propagandni materijal, a neretko se dešava da znakovi pored puta posluže kao meta nesavesnim lovcima i drugim pucačima.

 „Cena presvlačenja (asfaltnog kolovoznog zastora) na jedan kilometar puta u proseku košta oko deset miliona dinara.

Godišnje bismo mogli da rehabilitujemo 12 kilometara puta za iznos utrošenih sredstava za zamenu ukradene ili postavljanje nove, umesto oštećene saobraćajne signalizacije i opreme”, kažu za naš list u JP „Putevi Srbije”.

Naglašavaju da svaka krađa, uklanjanje ili oštećenje putokaza, ograda i opreme smanjuje bezbednost i direktno ugrožava život učesnika u saobraćaju.

„Zato smatramo da bi kazne za takva krivična dela trebalo da budu oštrije”, dodaju iz „Puteva Srbije”.

Cena jednog saobraćajnog znaka iznosi više od 10.000 dinara. Cena nosača – cevi najmanje je 1.000 dinara na šta treba dodati i cenu ugradnje. Odbojna ograda košta od 2.500 do 5.500 dinara po metru, a cena kosog završetka iznosi oko 33.000 dinara. Prelazne konstrukcije su 104.000 dinara po komadu. Na sve ove cene ograde treba dodati i katadioptere koji su 400 dinara po komadu i trošak za ugradnju svega toga.

„Obim štete zbog krađe ili oštećenja saobraćajne signalizacije i opreme se umnožava kada se uzme u obzir da se sve ovo odnosi samo na državne puteve koji su u nadležnosti JP ’Putevi Srbije’, a nismo računali opštinske (lokalne) puteve i ulice u gradovima i naseljima koji su u nadležnosti gradova i opština”, navode u „Putevima Srbije”.

Iako ovo javno preduzeće već godinama apeluje na građane da je uništavanje znakova štetno, pre svega zbog bezbednosti saobraćaja, broj krađa je konstantan ili je u blagom porastu. Primera radi, za jednu noć (novembar 2016), samo deset dana od otvaranja nove deonice auto-puta Ljig–Preljina ukradeno je žičano pletivo dužine skoro 2,5 kilometara. Da bi se skinula ta ograda, potrebno je natovariti i odneti čitav šleper žice. Dobro uigranoj ekipi majstora za postavljanje više od dva kilometra žičanog pletiva potrebno je četiri radna dana. Zbog krađe ove ograde došlo je i do udesa kada je automobil naleteo na srndaća koji je istrčao na auto-put. Policija je ubrzo uhapsila osumnjičenog za ovu krađu i rešila slučaj.

Ali, prema podacima kojima raspolažu u „Putevima Srbije”, u poslednjih deset godina MUP je razrešio mali broj prijava protiv N. N. osoba za ova dela. I na deonici auto-puta Novi Sad–Subotica kod Vrbasa, takođe za jednu noć, ukradeno je oko dva kilometra žičane ograde.

 „Dešavaju se i slučajevi ispisivanja grafita na zidovima za zaštitu od buke i vertikalnoj saobraćajnoj signalizaciji duž auto-puta Beograd–Niš–granični prelaz Preševo, kao i na svim drugim auto-putevima”, kažu u JP „Putevi Srbije”. Poslednjih godina, vertikalna saobraćajna signalizacija se oblaže antigrafitnom folijom i čišćenje grafita sa znakova se obavlja specijalnim – skupim hemijskim sredstvima.

U našem krivičnom zakoniku predviđene kazne za uklanjanje i uništavanje saobraćajne signalizacije su do tri godine zatvora. Ali, u dobrom delu sudske prakse ne gleda se opasnost koja bi mogla da nastane skidanjem znaka već vrednost ukradene stvari. Naročito je opasno kada lopovi odnesu znakove koji vozačima pokazuju da nailaze na put sa pravom prvenstva prolaza („stop” i „obrnuti trougao”). A malo je osuđenih za ovakve krađe.