За кафу и тост

Ове две тако обичне ствари – решеткаста подлога за ређање кришки препеченог хлеба и посуда за кафу – нашле су своје место међу корицама књиге о добром дизајну 20. века. Обе ове ствари, иако тако обичне, ипак се издвајају од осталих својим пропорцијама, једноставношћу, употребном оправданошћу, сведеношћу форме и, изнад свега, адекватно одабраним материјалима.

Посуда за кафу је истовремено обична и лепа, складно извајана и срећно комбинована од хладног челика и топлог дрвета, што омогућава жељену равнотежу у естетском смислу. Делови посуде који долазе у додир с вашом шаком, прстима и дланом, израђени су од дрвета које вас неће опећи, без обзира на врелину течности која се преноси на метално тело посуде. Посуду можете носити, дизати, спуштати и премештати, њени дрвени делови ће увек штитити ваше шаке. Они су ту да омогуће манипулацију за столом на лак, брз и сигуран начин. Вама на услузи – поручује овај предмет, који би свако радо имао на столу. Осим тога, предмет поседује и потпис дизајнера, што га свакако издваја од масе других ствари исте намене.

Од истог дизајнера на сто нам стиже и решеткаста посуда за тост, која је цела израђена од метала јер најтоплије што ће се међу решеткама наћи је свеж, препечен хлеб. Дрвету овде нема места.

Оба предмета симбол су врхунског скандинавског дизајна из педесетих година прошлог века, за који је заслужан један Британац, који је умео с материјалима на најбољи могући начин. Први на листи материјала које је волео био је метал сребро и нерђајући челик – а комбинације ових с дрветом никада нису биле пука дизајнерска авантура већ последица промишљања употребних вредности и угодног руковања.

Оваква функционална једноставност добро ће се слагати с модерним амбијентом, али неће бити у складу с китњастом рустиком или с раскошном стилском трпезаријом.

Роберт Велч

Британски дизајнер, који је своју дизајнерску репутацију градио радећи у Скандинавији, рођен је 1929. године у Херфорду. Учио је вештине уметничког заната у Школи за уметност у Бирмингему, затим од 1952. до 1955. изучава дизајн сребра у Школи за дизајн при Краљевском колеџу за уметност у Лондону. Ту упознаје неке од најбољих уметника ове вештине. Године 1953. одлази у Шведску, а следеће године у Норвешку, где је израда предмета од метала имала дугу традицију. Убрзо постаје веома тражени дизајнер с великим поруџбинама од стране реномираних фирми. Подручје његовог деловања је широки асортиман металних предмета за коришћење у домаћинству и угоститељству. То су многобројни комади прибора за јело, посуда за сервирање хране, детаља за аранжирање постављеног стола (свећњаци, вазе итд.). Од 1959. године потпуно је посвећен индустријском дизајну и свом основном репертоару предмета додаје и батерије – славине за кухиње и купатила, затим кваке и оков за столарију, чак и мале серије модерног, ексклузивног накита.

Арх. Радмила Милосављевић
www.dopisna-skola-ambijent.rs