Уступци Турске под притиском ЕУ

Специјално за „Политику“

Истанбул, 3. маја – Турски посланици су, коначно, изменили фамозни члан 301 кривичног законика, на основу кога су се, због јавно изговорене или написане речи против државе, повлачили по судницима и затворима многи новинари, писци и борци за људска права. Самопроглашени грлати чувари отаџбине на тренутак су прогласили за непријатеља државе чак и данас у свету најпознатијег Турчина: нобеловца Орхана Памука.

Одлуку Меџлиса (парламента) су поздравили многи и у земљи и у свету, мада је она недоречена. Посланицима се замера што нису ишли до краја и избрисали спорни параграф, који не приличи земљи која се буса у груди да је демократска, која, као таква, куца на капије ЕУ.

„Спорни члан био је главни али не и једини кога је требало реформисати. Ми сада очекујемо даље промене у кривичном законику које се односе на слободу говора”, изјавио је портпарол ЕУ.

„Ми поздрављамо промену. Ово је напредак иако није до краја елеминисана наша забринутост због ограничења слободе говора у Турској”, саопштио је Савет Европе. 

Према усвојеном амандману, убудуће ће се кажњавати они који „увреде турску нацију”. Досад је постојала уопштена формулација, на основу које су екстремни националисти, често, без истинског повода, повлачили људе по судницама. Казна затвора за вербални деликт је смањена са три на две године затвора. Уведена је и једна значајна новина: у сваком случају „зелено светло” за покретање поступка треба да да министар правде. На тај начин треба да се спрече злоупотребе којих је у прошлости било.

Понекад је то било апсурдно. Против Памука је , примерице, покренут поступак само због једне јавно изговорене реченице: „У Турској је убијено (1915. године) милион и по Јермена и 30.000 Курда”. Тужба против њега је повучена, како је званично речено, из „техничких разлога”, а у ствари се то десило под жестоким притиском међународне и дела домаће јавности. Али, ту као да још није крај. Памук је и даље изложен озбиљним претњама очевидно оних који из неког мрачног буџака бране турску државу.

Судбина се још окрутније поиграла са новинаром Хрантом Динком, Турчином јерменског порекла. Он је осуђен на шест месеци условног затвора, зато што је у листу „Агос”, чији је био главни уредник, написао да је у Турској над припадницима његовог народа извршен геноцид. Стално је, после тога, био изложен претњама. Пре годину дана изрешетан је у Истанбулу, под још нерасветљеним околностима. Сумња се да иза тога стоје они који се и даље залажу за ућуткивање људи.

На основу чланa 301 под истрагом се досад нашло више од 7.000 новинара, издавача, писаца, бораца за људска права. Сваки десети од њих је осуђен.

За Турску је ова промена корак напред, истина стидљив. У влади се, очигледно, нису усудили да иду до краја, да уклоне спорни члан. То није случајно. Томе се противе радикални националисти, а њих није мало, не само у опозиционим странкама, него и у владајућој Партији правде и развоја.

„Ми смо очекивали да се 301. члан избрише, јер и после најновије измене јавно изношење мишљења је кривично дело. Судијама је и даље остављен велики простор да просуђују шта је линија раздвајања између критике и уврeде нације”, каже Ерен Кескин, из турске Асоцијације за људска права. Он се, такође, повлачио по судовима зато што је јавно рекао да армија у Турској има превелика права и овлашћења. Заправо исто оно што изнова кажу и у Бриселу.

„Ово(измена члана 301)је само шминка намењена Европској унији. То кривично дело треба укинути”, сматра он.