Научници сумњају у својства пробиотика

Међутим, најновија студија овог института из Израела, како се наводи и  једна од најдетаљнијих до сада, управо показује шта се догађа с телом после употребе пробиотика. И резултат је поприлично изненађујући за ширу јавност– пробиотици нису лоши за црева, али немају скоро никакав учинак на остатак тела.

Група стручњака с Вајсмановог института направила је коктел од пробиотика који се састојао од 11 добрих бактерија. Месец дана тај коктел конзумирало је 25 потпуно здравих добровољаца. Њих су потом успавали и хируршки им узели узорке с више места у желуцу и цревима. Наиме, научнике је највише занимало где су се бактерије успешно колонизовале и да ли су довеле до било каквих промена у активности црева.

Резултати који су објављени у часопису „Сел” показују да су добре бактерије у половини случајева ушле у организам кроз уста и изашле на другу страну. Оне које су се накратко задржале у организму врло брзо су биле „прегажене” од већ постојећих микроорганизама.

Истраживачки тим такође је проучавао и утицај пробиотика после узимања антибиотика, који уништавају и добре и лоше бактерије.

Експеримент је урађен на 46 особа и показао је одређено кашњење у поновном стварању здравих бактерија у људском организму.

– Супротно уверењу да су пробиотици потпуно безопасни, наши резултати откривају да истовремено узимање пробиотика и антибиотика може оставити дугорочне последице на организам – рекао је Елинав.

Др Иван Станковић, професор Фармацеутског факултета и председник Савета за безбедност хране, каже за „Политику” да на листи ЕФСА ( Европска агенција за безбедност хране) не постоји ниједна одобрена здравствена изјава за пробиотике и да они ни не могу да се рекламирају као пробиотици.

Здравствене изјаве иначе морају научно да буду поткрепљене доказима да нека храњива материја утиче на раст, развој и функционисање организма, психолошке функције, мршављење, контролисање телесне тежине…

– Произвођачи могу да их декларишу, рецимо, као корисне пријатељске бактерије – додаје Станковић и каже да је у јулу ове године усвојен Закон о здравственим изјавама и да постоји рок од 18 месеци за прилагођавање, после чега производи који се нуде на тржишту неће моћи да се зову пробиотици. На питање да ли постоји отпор фармацеутских кућа, наш саговорник каже да није упознат али и да свакако треба разграничити да постоје пробиотици као лекови и пробиотици као састојци хране.

– Лекови су посебни сојеви који имају тачно одређено дозирање који су се показали као корисни после узимања антибиотика за опоравак микрофлоре. Због тога не треба генерализовати, јер неки од њих су корисни, а неки немају ништа или могу да буду штетни – истиче Станковић.

Регистровано 90 препарата

У Србији пробиотике као додатке исхрани није могуће купити у супермаркету, али у радњама је све више производа са пробиотским културама.

Али за њих није потребан рецепт и грађани су често у недоумици шта да одаберу, будући да их лекари обавезно препоручују уз антибиотике а често и као „делотворан лек” за стомачне тегобе код одраслих и деце. Према нашем истраживању, на тржишту их је превише и цене се драстично разликују. Регистровано је више од 90 различитих пробиотика ( по цени од 300 до 1.700 динара)  па је просечном купцу тешко да одлучи који од препарата је најбољи за његово здравствено стање. Став лекара је да нису сви пробиотици исти, да су за доношење одлуке кључни научни докази. А пацијентима се препоручује да у складу са врстом тегоба бирају оне „са доказаним дејством”.