Косовска „црвена линија” поделила Запад

За позицију Србије је изузетно важно што неке од највећих сила напуштају доскорашње зацементиране позиције. Или, како је то објаснио амерички сенатор Рон Џонсон, председавајући Одбора за унутрашњу безбедност, који се прексиноћ срео са Вучићем у Београду – САД за разлику од Немачке нису повукле „црвену линију” када је реч о промени граница. „Желимо да руководству обе стране дамо простор да буду флексибилни и креативни, да пронађу решење за овај изузетно тежак проблем. Овде сам превасходно како бих пружио такву врсту подршке и подстрека”, објаснио је Џонсон за Радио слободна Европа (РСЕ).

Према његовим речима, српски и косовски званичници су озбиљни у проналаску решења. Он је оценио и да је разумљива забринутост становништва због „опасности од домино ефекта”. „Мислим да је таква врста забринутости легитимна, али исто тако верујем да су српски и косовски лидери тога такође свесни и то мора бити укалкулисано у сваку врсту решења. Али понављам, ми нисмо овде да бисмо диктирали о чему треба дискутовати, шта треба размотрити и какво коначно решење треба да буде”, истакао је Џонсон.

Разликама у ставу Немачке и Америке се бавио и немачки дневник „Зидојче цајтунг”. У редакцијском коментару овог листа оцењује се да је Вучић дипломатском акробацијом извео приказ за актере у ЕУ, разједињене око питања промене граница, пошто је Немачка „потпуно с правом” одбила тако нешто као опасан преседан, док су неки у Европској комисији у Бриселу показали да су склони таквој идеји. „Када се два табора свађају, Вучић као трећи за сада не мора да се плаши притиска. То је успех за њега, али тежак ударац за посредничке напоре ЕУ”, оцењује „Зидојче цајтунг”.

Лист пише и да је Вучићу припала „контроверзна заслуга” да свету протеклог викенда „предочи тужну истину да је косовски сукоб још далеко од решења”. „Као превејани стратег Вучић је протеклих седмица потпиривао висока очекивања. Јавно се расправљало о плановима размене територија између Срба и Албанаца. А онда је Вучић сам поново испустио ваздух из пробног балона који је пустио да полети над Косовом. У свом напето ишчекиваном говору на Косову послао је у недељу нову поруку да се са компромисима на дуже стазе не може рачунати”, пише овај лист.

Амерички амбасадор у Београду Кајл Скот је уверен да је договор још увек могућ, да Београд и Приштина треба да дођу до договора и да би једино такав договор био трајан. Скот је прецизирао да би подршка САД, Русије и Немачке била важна за имплементацију таквог договора, али да је главни посао у региону, односно између Београда и Приштине. Скот је такође оценио и да се, када је реч о стабилности у региону западног Балкана, интереси САД и Русије поклапају.

Коментаришући изјаву амбасадора Русије Александра Чепурина да КиМ треба да се врати у правно и државно поље Србије, потпредседник владе Ивица Дачић је рекао да став Русије поводом питања Косова и Метохије није у супротности са оним што Србија ради. „Њихова позиција је као и наша, а то је очување територијалног интегритета Србије и непризнавање једностраних аката Приштине”, објаснио је додавши да КиМ не може у УН, јер Русија и Кина могу да ставе вето у Савету безбедности. „Нећемо ваљда да се љутимо на неког ако сматра да је Косово део Србије, па и ми то сматрамо. Ми не одустајемо од наших опција, али трагамо за решењем”, навео је Дачић.

Део тих дипломатских акција је и посета Београду француског сенатора Оливијеа Кадика. После разговора са њим, Вучић је поручио да би дугорочни мир и стабилност били од огромног значаја за бољи живот грађана и економије региона, као и улазак Србије и других земаља западног Балкана у Европску унију. Гост из Француске је сликовито описао значај уласка балканских земаља у ЕУ рекавши да ће у случају да ЕУ остави Балкан „ван својих груди, она остати без срца”. Кадик је рекао и да се изузетно цене напори које Србија улаже на путу ка ЕУ и да су разговори које су имали омогућили да се „француски поглед на стање на Балкану даље развија”. „Изузетно сам срећан због онога што чините на овом пољу и дивим се вашој храбрости” рекао је Кадик, обраћајући се српском председнику.

Према речима аналитичара Драгомира Анђелковића, Србија користи прилику да у околностима када Албанци, ипак, постепено губе подршку кључних фактора и када се мења политички курс на Западу побољша односе са некадашњим заштитницима Приштине. Пре свега, Американцима и Французима. „Србија жели да им укаже да је компромис неопходан зарад безбедности и стабилности на Балкану. Када јер реч о Русима то је учвршћивање односа са неким ко вам је велики савезник. То је разлог за српску офанзиву, а видећемо шта ћемо успети да урадимо”, закључује Анђелковић.

Џонсон: Ценимо што Вучић није дао дипломатски статус СРХЦ

На подсећање РСЕ да је у августу 2017. сугерисао председнику Србије да се одупре руском захтеву поводом питања Српско-руског хуманитарног центра (СРХЦ) у Нишу и да особљу не одобри дипломатски имунитет, што се до данас није догодило, као и на питање да ли верује да се на основу тога може закључити да је Вучић прихватио његове сугестије, Џонсон је одговорио одрично. „Не, верујем да је председник Вучић донео своју одлуку. Ја сам изнео мој савет. Ми, наравно, ценимо чињеницу да није дао дипломатски статус том хуманитарном центру, под знацима навода”, казао је Џонсон.

Дачић: Говори Вучића и Милошевића у другачијем историјском контексту

Ивица Дачић је још једном нагласио да је непримерено поредити говоре Александра Вучића у Косовској Митровици и Слободана Милошевића на Газиместану. Пре свега, како је рекао, реч је о потпуно другачијем историјском контексту у којем су ти говори одржани. Дачић је навео да уколико се анализирају говори Милошевића из 1989. године, требало би анализирати и говоре других политичара у то време, нарочито из опозиције. Подсетио је да је Србија, 1989. године, имала државу, војску, полицију на КиМ, а данас је ситуација другачија. „Србија нема инструменте власти који могу, ван севера Косова, да непосредно интервенишу када је угрожена безбедност”, навео је. Баш зато је, како је нагласио, говор Вучића окренут ка потреби договора и решавања проблема у садашњости и у будућности.Антрфиле

Пророковић: Далеко смо од било каквог решења

Директор Центра за стратешке алтернативе Душан Пророковић, међутим, не верује да постоји решење за КиМ које би помирило све сукобљене интересе. „Далеко смо од било каквог решења. Косовско питање превазилази српско-албанске односе, а не видим шта може бити најмањи заједнички садржалац између сталних чланица Савета безбедности УН око тога”, рекао је Пророковић за Танјуг оценивши да подела, разграничење или „зовите то како хоћете”, није „најмањи заједнички садржалац”.