Kosovska „crvena linija” podelila Zapad

Za poziciju Srbije je izuzetno važno što neke od najvećih sila napuštaju doskorašnje zacementirane pozicije. Ili, kako je to objasnio američki senator Ron Džonson, predsedavajući Odbora za unutrašnju bezbednost, koji se preksinoć sreo sa Vučićem u Beogradu – SAD za razliku od Nemačke nisu povukle „crvenu liniju” kada je reč o promeni granica. „Želimo da rukovodstvu obe strane damo prostor da budu fleksibilni i kreativni, da pronađu rešenje za ovaj izuzetno težak problem. Ovde sam prevashodno kako bih pružio takvu vrstu podrške i podstreka”, objasnio je Džonson za Radio slobodna Evropa (RSE).

Prema njegovim rečima, srpski i kosovski zvaničnici su ozbiljni u pronalasku rešenja. On je ocenio i da je razumljiva zabrinutost stanovništva zbog „opasnosti od domino efekta”. „Mislim da je takva vrsta zabrinutosti legitimna, ali isto tako verujem da su srpski i kosovski lideri toga takođe svesni i to mora biti ukalkulisano u svaku vrstu rešenja. Ali ponavljam, mi nismo ovde da bismo diktirali o čemu treba diskutovati, šta treba razmotriti i kakvo konačno rešenje treba da bude”, istakao je Džonson.

Razlikama u stavu Nemačke i Amerike se bavio i nemački dnevnik „Zidojče cajtung”. U redakcijskom komentaru ovog lista ocenjuje se da je Vučić diplomatskom akrobacijom izveo prikaz za aktere u EU, razjedinjene oko pitanja promene granica, pošto je Nemačka „potpuno s pravom” odbila tako nešto kao opasan presedan, dok su neki u Evropskoj komisiji u Briselu pokazali da su skloni takvoj ideji. „Kada se dva tabora svađaju, Vučić kao treći za sada ne mora da se plaši pritiska. To je uspeh za njega, ali težak udarac za posredničke napore EU”, ocenjuje „Zidojče cajtung”.

List piše i da je Vučiću pripala „kontroverzna zasluga” da svetu proteklog vikenda „predoči tužnu istinu da je kosovski sukob još daleko od rešenja”. „Kao prevejani strateg Vučić je proteklih sedmica potpirivao visoka očekivanja. Javno se raspravljalo o planovima razmene teritorija između Srba i Albanaca. A onda je Vučić sam ponovo ispustio vazduh iz probnog balona koji je pustio da poleti nad Kosovom. U svom napeto iščekivanom govoru na Kosovu poslao je u nedelju novu poruku da se sa kompromisima na duže staze ne može računati”, piše ovaj list.

Američki ambasador u Beogradu Kajl Skot je uveren da je dogovor još uvek moguć, da Beograd i Priština treba da dođu do dogovora i da bi jedino takav dogovor bio trajan. Skot je precizirao da bi podrška SAD, Rusije i Nemačke bila važna za implementaciju takvog dogovora, ali da je glavni posao u regionu, odnosno između Beograda i Prištine. Skot je takođe ocenio i da se, kada je reč o stabilnosti u regionu zapadnog Balkana, interesi SAD i Rusije poklapaju.

Komentarišući izjavu ambasadora Rusije Aleksandra Čepurina da KiM treba da se vrati u pravno i državno polje Srbije, potpredsednik vlade Ivica Dačić je rekao da stav Rusije povodom pitanja Kosova i Metohije nije u suprotnosti sa onim što Srbija radi. „Njihova pozicija je kao i naša, a to je očuvanje teritorijalnog integriteta Srbije i nepriznavanje jednostranih akata Prištine”, objasnio je dodavši da KiM ne može u UN, jer Rusija i Kina mogu da stave veto u Savetu bezbednosti. „Nećemo valjda da se ljutimo na nekog ako smatra da je Kosovo deo Srbije, pa i mi to smatramo. Mi ne odustajemo od naših opcija, ali tragamo za rešenjem”, naveo je Dačić.

Deo tih diplomatskih akcija je i poseta Beogradu francuskog senatora Olivijea Kadika. Posle razgovora sa njim, Vučić je poručio da bi dugoročni mir i stabilnost bili od ogromnog značaja za bolji život građana i ekonomije regiona, kao i ulazak Srbije i drugih zemalja zapadnog Balkana u Evropsku uniju. Gost iz Francuske je slikovito opisao značaj ulaska balkanskih zemalja u EU rekavši da će u slučaju da EU ostavi Balkan „van svojih grudi, ona ostati bez srca”. Kadik je rekao i da se izuzetno cene napori koje Srbija ulaže na putu ka EU i da su razgovori koje su imali omogućili da se „francuski pogled na stanje na Balkanu dalje razvija”. „Izuzetno sam srećan zbog onoga što činite na ovom polju i divim se vašoj hrabrosti” rekao je Kadik, obraćajući se srpskom predsedniku.

Prema rečima analitičara Dragomira Anđelkovića, Srbija koristi priliku da u okolnostima kada Albanci, ipak, postepeno gube podršku ključnih faktora i kada se menja politički kurs na Zapadu poboljša odnose sa nekadašnjim zaštitnicima Prištine. Pre svega, Amerikancima i Francuzima. „Srbija želi da im ukaže da je kompromis neophodan zarad bezbednosti i stabilnosti na Balkanu. Kada jer reč o Rusima to je učvršćivanje odnosa sa nekim ko vam je veliki saveznik. To je razlog za srpsku ofanzivu, a videćemo šta ćemo uspeti da uradimo”, zaključuje Anđelković.

Džonson: Cenimo što Vučić nije dao diplomatski status SRHC

Na podsećanje RSE da je u avgustu 2017. sugerisao predsedniku Srbije da se odupre ruskom zahtevu povodom pitanja Srpsko-ruskog humanitarnog centra (SRHC) u Nišu i da osoblju ne odobri diplomatski imunitet, što se do danas nije dogodilo, kao i na pitanje da li veruje da se na osnovu toga može zaključiti da je Vučić prihvatio njegove sugestije, Džonson je odgovorio odrično. „Ne, verujem da je predsednik Vučić doneo svoju odluku. Ja sam izneo moj savet. Mi, naravno, cenimo činjenicu da nije dao diplomatski status tom humanitarnom centru, pod znacima navoda”, kazao je Džonson.

Dačić: Govori Vučića i Miloševića u drugačijem istorijskom kontekstu

Ivica Dačić je još jednom naglasio da je neprimereno porediti govore Aleksandra Vučića u Kosovskoj Mitrovici i Slobodana Miloševića na Gazimestanu. Pre svega, kako je rekao, reč je o potpuno drugačijem istorijskom kontekstu u kojem su ti govori održani. Dačić je naveo da ukoliko se analiziraju govori Miloševića iz 1989. godine, trebalo bi analizirati i govore drugih političara u to vreme, naročito iz opozicije. Podsetio je da je Srbija, 1989. godine, imala državu, vojsku, policiju na KiM, a danas je situacija drugačija. „Srbija nema instrumente vlasti koji mogu, van severa Kosova, da neposredno intervenišu kada je ugrožena bezbednost”, naveo je. Baš zato je, kako je naglasio, govor Vučića okrenut ka potrebi dogovora i rešavanja problema u sadašnjosti i u budućnosti.Antrfile

Proroković: Daleko smo od bilo kakvog rešenja

Direktor Centra za strateške alternative Dušan Proroković, međutim, ne veruje da postoji rešenje za KiM koje bi pomirilo sve sukobljene interese. „Daleko smo od bilo kakvog rešenja. Kosovsko pitanje prevazilazi srpsko-albanske odnose, a ne vidim šta može biti najmanji zajednički sadržalac između stalnih članica Saveta bezbednosti UN oko toga”, rekao je Proroković za Tanjug ocenivši da podela, razgraničenje ili „zovite to kako hoćete”, nije „najmanji zajednički sadržalac”.