„Нуклеарна опција” ЕУ против Мађарске
Посланици Европског парламента данас су у Стразбуру двотрећинском већином подржали покретање процедуре да се Мађарска казни због континуираног кршења европских вредности, јер су савезници махом окренули леђа Виктору Орбану. Шеф мађарске дипломатије Петер Сијарто критиковао је гласање као „бедну освету политичара који подржавају мигранте” и најавио да ће покушати да оспоре валидност гласања, јер уздржани нису урачунати у процену двотрећинске већине.
Пленарна седница почела је редовним обраћањем председника Европске комисије Жан-Клодa Јункера. У свом последњем говору о стању уније, овај луксембуршки политичар је говорио о потреби за јединством, нагласивши да „када смо јединствени, онда смо сила на коју се рачуна”.
Међутим, као сенка над овом поруком остала је да лебди непријатна расправа од претходног дана која је, по оцени аналитичара, показала све дубљи јаз између истока и запада европске породице. Док су високи бриселски званичници критиковали Орбана да се проглашава шампионом хришћанске Европе, а истовремено ускраћује храну мигрантима, он је њих оптужио за лицемерје, злоупотребу моћи и кршење суверенитета Мађарске.
Званичници у Бриселу и широм Европе дуго су огорчени и забринути због раста ауторитаризма у Мађарској, антисемитизма, дискриминације Рома и корупције у коришћењу фондова ЕУ, што је све поменуто у резолуцији холандске посланице Џудит Саргентини, која је јуче добила 448 гласова и 197 против, уз 48 уздржаних. Орбан тврди да његову земљу кажњавају због тога што не подржава мигрантску политику ЕУ и што „конзервативније схвата вредности хришћанске Европе”.
Члан 7 Устава ЕУ, познат као „нуклеарна опција”, активиран је досад једино у случају Пољске у децембру 2017, због реформи за које је Европска комисија оценила да подривају независност правосуђа. У теорији, он подразумева суспензију одређених права чланице, укључујући забрану гласа у институцијама ЕУ и обуставу финансијских трансфера. Међутим, како наводи „Политико”, тако нешто је мало вероватно јер захтева једногласну подршку свих чланица. Мађарска је очекујући овакав исход обећала да ће блокирати акцију против Варшаве и две земље су оформиле неку врсту пакта о узајамној одбрани, што су критичари прозвали „нечасном или несветом алијансом”.
У ЕП су против Орбана били и лидери његовог политичког блока, Европске народне партије десног центра (ЕНП), међу њима и вођа групе Манфред Вебер, који ће се кандидовати за Јункеровог наследника. Од Орбана су се јасно дистанцирали и аустријски премијер Себастијан Курц и његова Народна партија Аустрије (ОВП), наводећи да „не постоје компромиси поводом питања владавине права”. ЕНП је одложила одлуку о сопственој акцији против Орбановог Фидеса, која би подразумевала суспензију или искључење из блока.
Орбан је последњих година више пута долазио у сукоб с Бриселом, највише због упорног одбијања да прими муслиманске избеглице и мигранте. Трпео је критике због ограничења за Централноевропски универзитет у Будимпешти (Сорос) и због кампање против Европске комисије „Заустави Брисел”.
Јункер у говору није помињао Орбана, али је изразио жаљење због упорних подела на Запад и Исток:
„Време је да ставимо тачку на тужан призор подељене Европе. Наш континент и они који су окончали Други светски рат заслужују боље.”
Такође, жалио се на успон „нездравог национализма”, опет не помињући никог поименце. Рекао је да се не сме заборавити да је патриотизам 21. века и европски и национални и да један не искључује други.
Говорећи о брегзиту, који ће вероватно остати обележје и мрља његовог мандата, рекао је да неко ко напушта унију не може задржати привилеговану позицију као члан, али и да Велика Британија никада неће бити „обична трећа земља” за ЕУ.
Јункер је најавио да ЕУ планира да до 2020. године појача снаге за заштиту граница за још 10.000 полицајаца како би се заштитила од илегалних миграната. Од почетка његовог мандата 2014. миграције представљају велику европску кризу која је допринела порасту популизма и промене власти у Италији, Аустрији, Мађарској и Пољској. Шведска је последња у којој су антиимигрантске странке на изборима оствариле раст.
Ангела Меркел јуче је у Берлину рекла посланицима да илегалне миграције представљају већу претњу кохезији ЕУ од кризе еврозоне.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
