„Nuklearna opcija” EU protiv Mađarske

Zvaničnici u Briselu i širom Evrope dugo su ogorčeni i zabrinuti zbog rasta autoritarizma u Mađarskoj, antisemitizma, diskriminacije Roma i korupcije u korišćenju fondova EU, što je sve pomenuto u rezoluciji holandske poslanice Džudit Sargentini, koja je juče dobila 448 glasova i 197 protiv, uz 48 uzdržanih. Orban tvrdi da njegovu zemlju kažnjavaju zbog toga što ne podržava migrantsku politiku EU i što „konzervativnije shvata vrednosti hrišćanske Evrope”.

Član 7 Ustava EU, poznat kao „nuklearna opcija”, aktiviran je dosad jedino u slučaju Poljske u decembru 2017, zbog reformi za koje je Evropska komisija ocenila da podrivaju nezavisnost pravosuđa. U teoriji, on podrazumeva suspenziju određenih prava članice, uključujući zabranu glasa u institucijama EU i obustavu finansijskih transfera. Međutim, kako navodi „Politiko”, tako nešto je malo verovatno jer zahteva jednoglasnu podršku svih članica. Mađarska je očekujući ovakav ishod obećala da će blokirati akciju protiv Varšave i dve zemlje su oformile neku vrstu pakta o uzajamnoj odbrani, što su kritičari prozvali „nečasnom ili nesvetom alijansom”.

U EP su protiv Orbana bili i lideri njegovog političkog bloka, Evropske narodne partije desnog centra (ENP), među njima i vođa grupe Manfred Veber, koji će se kandidovati za Junkerovog naslednika. Od Orbana su se jasno distancirali i austrijski premijer Sebastijan Kurc i njegova Narodna partija Austrije (OVP), navodeći da „ne postoje kompromisi povodom pitanja vladavine prava”. ENP je odložila odluku o sopstvenoj akciji protiv Orbanovog Fidesa, koja bi podrazumevala suspenziju ili isključenje iz bloka.

Orban je poslednjih godina više puta dolazio u sukob s Briselom, najviše zbog upornog odbijanja da primi muslimanske izbeglice i migrante. Trpeo je kritike zbog ograničenja za Centralnoevropski univerzitet u Budimpešti (Soros) i zbog kampanje protiv Evropske komisije „Zaustavi Brisel”.

Junker u govoru nije pominjao Orbana, ali je izrazio žaljenje zbog upornih podela na Zapad i Istok:

„Vreme je da stavimo tačku na tužan prizor podeljene Evrope. Naš kontinent i oni koji su okončali Drugi svetski rat zaslužuju bolje.”

Takođe, žalio se na uspon „nezdravog nacionalizma”, opet ne pominjući nikog poimence. Rekao je da se ne sme zaboraviti da je patriotizam 21. veka i evropski i nacionalni i da jedan ne isključuje drugi.

Govoreći o bregzitu, koji će verovatno ostati obeležje i mrlja njegovog mandata, rekao je da neko ko napušta uniju ne može zadržati privilegovanu poziciju kao član, ali i da Velika Britanija nikada neće biti „obična treća zemlja” za EU.

Junker je najavio da EU planira da do 2020. godine pojača snage za zaštitu granica za još 10.000 policajaca kako bi se zaštitila od ilegalnih migranata. Od početka njegovog mandata 2014. migracije predstavljaju veliku evropsku krizu koja je doprinela porastu populizma i promene vlasti u Italiji, Austriji, Mađarskoj i Poljskoj. Švedska je poslednja u kojoj su antiimigrantske stranke na izborima ostvarile rast.

Angela Merkel juče je u Berlinu rekla poslanicima da ilegalne migracije predstavljaju veću pretnju koheziji EU od krize evrozone.