Медији само сложни могу против „Гугла”

У протекле две године откако је реформа предложена копља су се највише ломила око члана 11 који медијским кућама даје право да од агрегатора као што су „Гугл вести” траже надокнаду за објаву исечака вести и линкова. Споран је и члан 13 који налаже платформама попут „Јутјуба”, „Фејсбука” и „Твитера” да поставе филтере који би препознали заштићен садржај и аутоматски га блокирали, а музичари и издавачи који већ деле профит са „Гуглом” имали би простора да преговарају о већим тантијемама јер су садашње по њиховом мишљењу мизерне.

Заговорници нових правила тврде да је интернет променио начин на који користимо медије и да је време да платформе које зарађују на туђем садржају праведније поделе профит са креаторима тог садржаја. Противници сматрају да таква регулатива гуши слободу интернета, а истина је као и увек негде у средини.

Кад је реч о тзв. порезу на линкове, чињеница је да покушај наплате лиценци од „Гугла” није успео у Немачкој и Шпанији.  Стручњаци међутим кажу да ће с новим законом ЕУ имати много бољу преговарачку позицију, јер „Гугл” не може да дозволи да се повуче с тржишта од 500 милиона становника целог тржишта, као ни „Фејсбук”. Због тога ће бити кључно јединство медија, јер постоји ризик да се неки издавачи, знајући колико им посета сајтовима зависи од присутности на „Гуглу” и „Фејсбуку”, одрекну права и бесплатно уступе садржај. Ове платформе су довољно велике да једноставно могу да игноришу медије који траже новац и да бирају само оне бесплатне, тако да би на крају опет трпели медији.

У следећој фази ЕП ће вероватно тек почетком следеће године отпочети тзв. тријалог са Европском комисијом и Саветом ЕУ који представља свих 28 чланица како би се дошло до компромиса. Ако се три стране сложе са директивом, свака чланица ће имати право да је примени онако како сматра да треба.

Италија је већ наговестила какав ће став имати. Вицепремијер Луиђи ди Мајо из антиестаблишментског покрета Пет звезда критиковао је гласање ЕП као „срамоту Европе” и рекао да парламент уводећи цензуру садржаја званично уводи Европу у орвелијански сценарио Великог брата. Председник ЕП Антонио Тајани оценио је да су овакве критике јединог директно бираног тела ЕУ срамне и позвао је премијера Ђузепа Контеа да се дистанцира од изјава свог заменика.

Одлуку ЕП критиковали су интернет-активисти, који су се овог пута неуобичајено нашли на истој страни са великим корпорацијама. Он кажу да је ЕУ учинила интернет горим, посебно члан који предвиђа филтрирање садржаја, јер софтвер може да се злоупотреби за цензурисање политичких порука и других облика слободног изражавања. Осим тога је и прилично скуп, тако да ће учврстити позиције великих друштвених мрежа, а отежати потенцијалној конкуренцији да представи можда бољи пословни модел који се не би заснивао на масовном прикупљању података.