Mediji samo složni mogu protiv „Gugla”
Dok američki džinovi interneta negoduju zbog odluke Evropskog parlamenta da podrži zakon o zaštiti autorskih prava, predstavnici kreativnih industrija pozdravili su ishod prekjučerašnjeg glasanja u Strazburu kao pobedu Evrope i potvrdu njene nezavisnosti od američkih titana koji su kupili kajmak na tuđem trudu.
Nemački poslanik u EP Aksel Voks, predstavljač izmenjene direktive, uveren je da će kada se prašina slegne internet i dalje biti slobodan, dok će muzičari i novinari biti pravednije plaćeni za svoj rad.
S njim se ne slaže Julija Reda iz nemačke Piratske partije, glavni protivnik direktive, koja je podršku evroparlamentaraca jednoj od najkontroverznijih evropskih reformi ocenila kao „katastrofu”.
U protekle dve godine otkako je reforma predložena koplja su se najviše lomila oko člana 11 koji medijskim kućama daje pravo da od agregatora kao što su „Gugl vesti” traže nadoknadu za objavu isečaka vesti i linkova. Sporan je i član 13 koji nalaže platformama poput „Jutjuba”, „Fejsbuka” i „Tvitera” da postave filtere koji bi prepoznali zaštićen sadržaj i automatski ga blokirali, a muzičari i izdavači koji već dele profit sa „Guglom” imali bi prostora da pregovaraju o većim tantijemama jer su sadašnje po njihovom mišljenju mizerne.
Zagovornici novih pravila tvrde da je internet promenio način na koji koristimo medije i da je vreme da platforme koje zarađuju na tuđem sadržaju pravednije podele profit sa kreatorima tog sadržaja. Protivnici smatraju da takva regulativa guši slobodu interneta, a istina je kao i uvek negde u sredini.
Kad je reč o tzv. porezu na linkove, činjenica je da pokušaj naplate licenci od „Gugla” nije uspeo u Nemačkoj i Španiji. Stručnjaci međutim kažu da će s novim zakonom EU imati mnogo bolju pregovaračku poziciju, jer „Gugl” ne može da dozvoli da se povuče s tržišta od 500 miliona stanovnika celog tržišta, kao ni „Fejsbuk”. Zbog toga će biti ključno jedinstvo medija, jer postoji rizik da se neki izdavači, znajući koliko im poseta sajtovima zavisi od prisutnosti na „Guglu” i „Fejsbuku”, odreknu prava i besplatno ustupe sadržaj. Ove platforme su dovoljno velike da jednostavno mogu da ignorišu medije koji traže novac i da biraju samo one besplatne, tako da bi na kraju opet trpeli mediji.
U sledećoj fazi EP će verovatno tek početkom sledeće godine otpočeti tzv. trijalog sa Evropskom komisijom i Savetom EU koji predstavlja svih 28 članica kako bi se došlo do kompromisa. Ako se tri strane slože sa direktivom, svaka članica će imati pravo da je primeni onako kako smatra da treba.
Italija je već nagovestila kakav će stav imati. Vicepremijer Luiđi di Majo iz antiestablišmentskog pokreta Pet zvezda kritikovao je glasanje EP kao „sramotu Evrope” i rekao da parlament uvodeći cenzuru sadržaja zvanično uvodi Evropu u orvelijanski scenario Velikog brata. Predsednik EP Antonio Tajani ocenio je da su ovakve kritike jedinog direktno biranog tela EU sramne i pozvao je premijera Đuzepa Kontea da se distancira od izjava svog zamenika.
Odluku EP kritikovali su internet-aktivisti, koji su se ovog puta neuobičajeno našli na istoj strani sa velikim korporacijama. On kažu da je EU učinila internet gorim, posebno član koji predviđa filtriranje sadržaja, jer softver može da se zloupotrebi za cenzurisanje političkih poruka i drugih oblika slobodnog izražavanja. Osim toga je i prilično skup, tako da će učvrstiti pozicije velikih društvenih mreža, a otežati potencijalnoj konkurenciji da predstavi možda bolji poslovni model koji se ne bi zasnivao na masovnom prikupljanju podataka.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
