Уставни суд Турске одбранио Аја Софију

„Забрана намаза (молитви) у Аја Софији представља кршење права и слободе вероисповести”, навела је та група. У Уставном суду су, међутим, оценили да је у конкретном случају овај захтев формално-правно неоснован јер га је поднела неовлашћена организација која пре тога није претрпела било какву директну штету у оквиру уживања својих права и слобода.

Ово је само један од насртаја на познату цркву, који су учестали последњих година. Радикални исламисти траже да се Аја Софија поново претвори у џамију. У знак протеста муслимански верници повремено одржавају молитве на платоу испред некад чувене цркве.

Историја се немилосрдно поиграла с Аја Софијом. Она је изграђена 537. године. Више од девет векова је била централно хришћанско светилиште, а после пада Константинопоља 1453. године за само неколико дана је претворена у муслиманску богомољу. Султан Мехмед Други Освајач је наредио да јој се дозида минарет, постави михраб, прекрече фреске и уклоне иконе како га не би прогонили православни свеци. Он је желео и на тај начин да покаже доминацију муслимана над хришћанима. После тога, у Аја Софији се клањало Алаху скоро пет векова.

Када је у трећој деценији 20. века дошао на власт, Мустафа Кемал Ататурк је одмах схватио да не може ухватити корак са савременим светом док се не ослободи тог културног злочина. Али, није се усудио да иде до краја и да Аја Софију поново претвори у цркву пошто се плашио да ће га „појести” радикални исламисти, који му нису опростили ни то што је укинуо калифат и прогласио републику. Прибегао је компромису: донео је декрет којим је Аја Софија 1935. године претворена у музеј, дакле – ни црква ни џамија. Радикални исламисти га оптужују да је поклекао под притиском Запада и Грчке и да је издао Турску. Најновија иницијатива коју је одбацио Уставни суд потврђује да то питање још увек није скинуто с дневног реда, иако у граду на Босфору џамија не мањка.

У десничарској Партији националистичког покрета су после 80 година сада открили да декрет којим је Аја Софија претворена у музеј наводно никад није објављен у Службеном гласнику и да је на њему фалсификован потпис Ататурка. Према томе, та одлука је ништавна, кажу они.

Крајем марта ове године председник Турске Реџеп Тајип Ердоган је први пут одржао „тиху молитву” Алаху под сводовима цркве. Он је позвао присутне грађане да му се придруже и да у себи ишчитају први стих Курана. „Молитва је била тешка и емотивна”, признао је шеф државе, поникао у исламистичкој Партији просперитета, која је пре 20 година забрањена.

Чују се и идеје да се тај проблем реши на референдуму. Резултат плебисцита није тешко предвидети: у петнаестомилионском Истанбулу сада живи око 3.000 Грка, а у целој Турској мање је од 100.000 хришћана међу 80 милиона муслимана.