Лађа „Машинца” светски шампион

„Домаћини су за такмичење уредили део плаже у заливу Канубије, са свим пратећим садржајима. Ту су организована представљања тимова и њихових пројеката, размена искустава, вечери дружења. Финале је одржано у градској луци, срцу Сан Тропеа. Дефиле екипа поздравило је више од 10.000 људи”, каже Анђела Орловић, чланица нашег тима, описујући колико је „Хидроконтест” био важан догађај у туристичком драгуљу Азурне обале.

Организатор надметања, швајцарска фондација „Хидрос”, пред студенте бродоградње поставила је задатак да тимски, самостално, израде прототип иновативног, енергетски ефикасног и еколошког брода.

„У категорији пловила с теретом од 200 килограма, пројектовали смо и направили од стаклопластике брод ’Дунав 1’, дугачак 3,2, а широк 0,6 метара. То је унапређена верзија ’Дунава’, с којим смо лане на ’Хидроконтесту’ освојили треће место”, описује шампионско пловило Матија Василев, менаџер тима Машинског факултета, који је у Француској наступио под именом „Confluence Belgrade” (Ушће Београд).

А титула је изборена тамо где се квалитет брода једино може проверити – на води, у трци с конкурентима. Сви учесници од организатора добијају електромоторе једнаке снаге (1.200 W), тако да пласман искључиво зависи од хидродинамичких карактеристика пловила и вештине да се даљинским управљањем с обале најбрже доведе до циља.

„Од 16 екипа које су најбрже прошле стазом од 400 метара, формиране су четири групе по четири брода. Победници група су ишли у полуфинале. На тој претпоследњој степеници, чекала нас је екипа из Ријеке. Е то је био прави окршај”, са жаром прича Божидар Дулић, који је даљинским управљачем кормиларио „Дунавом 1”.

„За победу је потребно добити две трке. У обе су Ријечани водили готово све време, али смо ми у циљ ушли први, с десетак сантиметара предности. Било је жестоко, нарочито на завојима око бова”, наставља Божидар и показује ожиљке од сударања на боковима наше лађе. Разазнаје се и траг црвене фарбе, „потпис” хрватског брода.

Такмац у борби за прво место била је екипа Универзитета у Нанту, убедљиво најбоља до финала. У првој трци, при маневру, Французи ударају у наш брод и тешко оштећују прамац свог пловила. Тада „машинци” праве гест већи од титуле: дозвољавају противнику неограничено време за поправку брода, да би у другу трку ушли равноправно. Међутим, залечена лађа француска није могла до преокрета. Наш тим се окитио звањем светског шампиона, упркос томе што им је први такмичарски дан у Сан Тропеу уједно био и први тренинг: током припрема нису имали исправан мотор за „Дунав 1”.

„Ма шта ту има, убациш у воду, тераш и победиш”, као нехајно одмахује руком Божидар Дулић, а онда озбиљним гласом саопштава: тим је једногласно одлучио да награду од 2.000 швајцарских франака уложи у куповину новог мотора. Биће то њихов легат за будуће генерације студената Машинског факултета. Да имају барем једну бригу мање, када се одваже да изађу на црту већима и богатијима.

„До успеха у Француској дошли смо с буџетом од 10.000 евра. Француске и швајцарске екипе располагале су с по 80.000 евра”, каже менаџер тима Матија Василев. Сећа се да су, у првом покушају прављења финансијске конструкције, на мејлове 300 предузећа послали молбу за спонзорство. Само њих пет их је удостојило одговора, од тога су три била негативна.

„Ипак се на крају нашло неколико фирми које су стале уз нас, на томе смо им бескрајно захвални. И наравно, Машински факултет је помогао највише што је могао”, додаје Василев.

Тријумф у Сан Тропеу донео им је још једну почаст: право да своје пловило представе на великом сајму бродова у Монаку, од 26. до 28. септембра. Наравно, ако буде пара да се отпутује у кнежевину на Азурној обали. Сада је на потезу држава. Када већ нико од званичника, укључујући и ресорно министарство, није послао честитку Машинском факултету, достојно искупљење била би финансијска подршка студентима који у свету репрезентују српско бродоградитељство.