И дрон може да буде оружје терориста

Више од 100 стручњака који су се крајем августа окупили у Интерполовом центру за иновације у Сингапуру уперило је погледе на горе, када се изнад њихових глава зачуло сада већ свима препознатљиво зујање дрона. Посматрали су ваздушне маневре рада у затвореним просторијама.

На такозваном Дрон експерт форуму представници полиција широм света разматрали су како да се боре са најновијим трендовима у кријумчарењу дроге, оружја, шпијунирању или достављању оружја експлозива или забрањених предмета у затворе уз помоћ беспилотних ваздушних система, познатијих као дронови. Ове направе су све доступније, а цена им пада, па се некада скупа играчка, вредна неколико хиљада евра, сада може купити и за мање од 400.

Примена дронова све је шира, а овај предмет у погрешним рукама може бити велика претња за општу сигурност.

 

На форуму је поменут недавни пример да је једна терористичка група употребила дрон какав људи користе за разне хобије за упад у обезбеђен ваздушни простор нуклеарног постројења. Тај дрон се на крају обрушио у једну зграду.

Највећи светски стручњаци за технологију беспилотних летелица окупили су се како би разменили информације и развили смернице за реаговање у случају инцидената, који су све чешћи. Поред тога, приказане су и многобројне могућности за коришћење дронова у разне истраживачке сврхе.

„Утицај дронова на спровођење закона повећава се свакодневно. Многе агенције користе их за разне истраге а чини се и да сваког дана имамо помаке против претњи дроновима”, рекао је у уводном излагању Стив Вотсон, генерални директор ВТО Лебс, приватне америчке фирме која се бави дигиталном форензиком.

Ипак, тежиште ове приче је на злоупотреби дронова. Могућа примена беспилотних летелица у терористичком инциденту или за напад на инфраструктуру или друге цивилне циљеве разлог је за забринутост. Нова технологија све је доступнија и све је теже сагледати за шта се све дрон може употребити.

„Недавни примери показују да су терористичке организације користиле беспилотне летилице за надзор, испоруку хемијског, биолошког и нуклеарног оружја, као и експлозивних материјала у конфликтним зонама”, наводе у Интерполу.

Много је примера да су дронови коришћени за пребацивање дроге преко граница, што је откривено честим падовима претоварених летелица. Међународна полиција подржава земље чланице да повећају способности за форензичке прегледе заплењених дронова како би дошле до оних који их злоупотребљавају за разне врсте криминала.

„Различите земље посматрају технологију дрона на различите начине. Неке виде дронове као оружје, док их други категоришу као авионе. Поред тога, полиција почиње да их користи као алат у свакодневном оперативном раду”, каже Анита Хазенберг, директорка Центра за иновације Интерпола. Патрик Стивенс, директор Интерпола у борби против тероризма оценио је да све већа претња терористичких група које користе дронове намеће потребу за подизањем свести и разменом информација међу државама.

Заједнички је став стручњака из ФБИ, НАТО-а, Савета безбедности за борбу против тероризма, Извршне дирекције Уједињених нација, националне полицијске агенције и приватног сектора да постоји потреба за јединствен одговор о супротстављању претњама од незаконитог коришћења дронова.

Један од новијих трендова у примени дронова је достава забрањене робе у затворе. У САД је забележено највише таквих примера, а откривени су покушаји достављања мобилних телефона, дроге или порнографског материјала.

Снимање прослава, филмских кадрова, надзор усева или стања на хидроелектранама, геодетска снимања или потрага за изгубљеним туристима могу бити параван за разне незаконитости.

У Србији, Правилник о беспилотним ваздухопловима који је на снази од децембра 2015. године регулише закониту употребу дронова и све обавезе које има особа која управља оваквом летелицом, као што је добијање дозволе, плаћање таксе и полисе осигурања. Према Закону о јавном реду и миру, за угрожавање нечије сигурности управљањем дроном може се платити казна од 50.000 до 150.000 динара, а запрећена је и затворска казна од 30 до 60 дана.