I dron može da bude oružje terorista

Više od 100 stručnjaka koji su se krajem avgusta okupili u Interpolovom centru za inovacije u Singapuru uperilo je poglede na gore, kada se iznad njihovih glava začulo sada već svima prepoznatljivo zujanje drona. Posmatrali su vazdušne manevre rada u zatvorenim prostorijama.

Na takozvanom Dron ekspert forumu predstavnici policija širom sveta razmatrali su kako da se bore sa najnovijim trendovima u krijumčarenju droge, oružja, špijuniranju ili dostavljanju oružja eksploziva ili zabranjenih predmeta u zatvore uz pomoć bespilotnih vazdušnih sistema, poznatijih kao dronovi. Ove naprave su sve dostupnije, a cena im pada, pa se nekada skupa igračka, vredna nekoliko hiljada evra, sada može kupiti i za manje od 400.

Primena dronova sve je šira, a ovaj predmet u pogrešnim rukama može biti velika pretnja za opštu sigurnost.

 

Na forumu je pomenut nedavni primer da je jedna teroristička grupa upotrebila dron kakav ljudi koriste za razne hobije za upad u obezbeđen vazdušni prostor nuklearnog postrojenja. Taj dron se na kraju obrušio u jednu zgradu.

Najveći svetski stručnjaci za tehnologiju bespilotnih letelica okupili su se kako bi razmenili informacije i razvili smernice za reagovanje u slučaju incidenata, koji su sve češći. Pored toga, prikazane su i mnogobrojne mogućnosti za korišćenje dronova u razne istraživačke svrhe.

„Uticaj dronova na sprovođenje zakona povećava se svakodnevno. Mnoge agencije koriste ih za razne istrage a čini se i da svakog dana imamo pomake protiv pretnji dronovima”, rekao je u uvodnom izlaganju Stiv Votson, generalni direktor VTO Lebs, privatne američke firme koja se bavi digitalnom forenzikom.

Ipak, težište ove priče je na zloupotrebi dronova. Moguća primena bespilotnih letelica u terorističkom incidentu ili za napad na infrastrukturu ili druge civilne ciljeve razlog je za zabrinutost. Nova tehnologija sve je dostupnija i sve je teže sagledati za šta se sve dron može upotrebiti.

„Nedavni primeri pokazuju da su terorističke organizacije koristile bespilotne letilice za nadzor, isporuku hemijskog, biološkog i nuklearnog oružja, kao i eksplozivnih materijala u konfliktnim zonama”, navode u Interpolu.

Mnogo je primera da su dronovi korišćeni za prebacivanje droge preko granica, što je otkriveno čestim padovima pretovarenih letelica. Međunarodna policija podržava zemlje članice da povećaju sposobnosti za forenzičke preglede zaplenjenih dronova kako bi došle do onih koji ih zloupotrebljavaju za razne vrste kriminala.

„Različite zemlje posmatraju tehnologiju drona na različite načine. Neke vide dronove kao oružje, dok ih drugi kategorišu kao avione. Pored toga, policija počinje da ih koristi kao alat u svakodnevnom operativnom radu”, kaže Anita Hazenberg, direktorka Centra za inovacije Interpola. Patrik Stivens, direktor Interpola u borbi protiv terorizma ocenio je da sve veća pretnja terorističkih grupa koje koriste dronove nameće potrebu za podizanjem svesti i razmenom informacija među državama.

Zajednički je stav stručnjaka iz FBI, NATO-a, Saveta bezbednosti za borbu protiv terorizma, Izvršne direkcije Ujedinjenih nacija, nacionalne policijske agencije i privatnog sektora da postoji potreba za jedinstven odgovor o suprotstavljanju pretnjama od nezakonitog korišćenja dronova.

Jedan od novijih trendova u primeni dronova je dostava zabranjene robe u zatvore. U SAD je zabeleženo najviše takvih primera, a otkriveni su pokušaji dostavljanja mobilnih telefona, droge ili pornografskog materijala.

Snimanje proslava, filmskih kadrova, nadzor useva ili stanja na hidroelektranama, geodetska snimanja ili potraga za izgubljenim turistima mogu biti paravan za razne nezakonitosti.

U Srbiji, Pravilnik o bespilotnim vazduhoplovima koji je na snazi od decembra 2015. godine reguliše zakonitu upotrebu dronova i sve obaveze koje ima osoba koja upravlja ovakvom letelicom, kao što je dobijanje dozvole, plaćanje takse i polise osiguranja. Prema Zakonu o javnom redu i miru, za ugrožavanje nečije sigurnosti upravljanjem dronom može se platiti kazna od 50.000 do 150.000 dinara, a zaprećena je i zatvorska kazna od 30 do 60 dana.