Од генерације протеста до генерације затвора
Пет година је прошло од војног удара којим је срушен први демократски изабрани председник и крвавог обрачуна са симпатизерима Муслиманске браће на два каирска трга, али египатски режим не одустаје од репресије као начина владавине.
Описујући смрт најмање хиљаду људи августа 2013, Хјуман рајтс воч је масакр описао као „једно од највећих убистава демонстраната у једном дану у новијој историји”, а данас је јасно да је пуч пресекао трајекторију „арапског пролећа” која је наговештавала отварање друштва према демократији.
Репресија се вратила у форми владавине Абдела Фатаха ел Сисија, бившег министра одбране и садашњег председника у другом мандату. Социополитичка ситуација је данас, по оценама многих, гора него што је била.
Парламент тешко да је независан, као и судство.
Генерација протеста која је водила „арапско пролеће” постала је генерација затвора: власти су изградиле 16 нових затвора да би 60.000 људи сместиле иза решетака. Више од 15.000 послато је пред војне трибунале. Тортура је традиционална.
Сиси је продужио важност Закона о ванредном стању који још од 1958. даје неконтролисану моћ снагама безбедности, а влади омогућава да медијима намеће цензуру. Суђења су арбитрарна и обрушавају се на активисте цивилног друштва, људских права и новинаре. Затворено је више од 400 разних веб-сајтова.
Ситуација у привреди, упозорава Међународни монетарни фонд, алармантно подсећа на године пре масовног протеста који је оборио режим Хоснија Мубарака 2011. Сиси растуће незадовољство економском и социјалном ситуацијом компензује јачањем безбедносног апарата, у који је на истакнута места поставио двојицу својих синова.
Место које је режим доделио армији у пословном животу је забрињавајући феномен. Компаније у власништву војске лако склапају уговоре блокирајући приватне инвеститоре, док њихови профити не иду у државну касу.
Египат је суочен са озбиљном економском кризом и падом вредности националне фунте, што је владу приморало да 2016. прихвати пакет помоћи ММФ-а од 12 милијарди долара који подразумева укидање субвенција и повећање цена робе и услуга.
У јуну су поскупели гориво – чија је цена у последњих седам година увећана чак пет пута – струја, вода, лекови, јавни транспорт, цигарете. Гас за домаћинства и комерцијалну употребу поскупео је до 75 процената.
Сиси узвраћа покретањем више великих инфраструктурних пројеката, али критичари тврде да је новац потрошен на пројекте попут новог Суецког канала могао да буде употребљен за ублажавање патњи свакодневног живота. Више од половине од 99 милиона Египћана живи са мање од 1,8 долара дневно,
Председник је суочен са најозбиљнијим изазовом своје власти. Опозиција и активисти на друштвеним мрежама оштро критикују режим сматрајући га одговорним за кризу. Власт се позива да прво себе подвргне рестриктивним мерама, а тек потом народ. Упозорава се на могућност масовних демонстрација.
Подсећа се на социјалну експлозију јануара 1977. када су у време Анвара ел Садата сличне мере довеле до општих немира, или на пример из маја ове године када је после протеста због завођења сличних мера у Јордану влада у Аману била приморана да поднесе оставку.
Власт је одговорила повећањем плата од 10 одсто запосленима у јавном сектору и војних пензија за 15 процената, као и социјалним бенефицијама најугроженијима. По медијима је покренута кампања правдања заведених мера уз презентацију очекиваних резултата и позив јавности да игнорише аларме са друштвених мрежа.
Сиси каже да разуме свакодневне невоље обичних Египћана али упозорава да ништа не може да правда „изазивање хаоса и уништавање државе”. Покушавајући да смири ситуацију, он тврди да је Египат у последњој фази превазилажења кризе и да ће се стабилизовати до 2020. Нови премијер Мустафа Мадбули такође каже да је 85 одсто програма економских реформи већ остварено и да следе бољи дани.
Становништво земље увећава се за око два милиона годишње, што значи да треба обезбедити најмање милион нових радних места. Незапосленост младих је званично 24,8 процената. Инфлација у успону попела се на 14,4 одсто – понајвише захваљујући укидању субвенција па се сваки трећи Египћана налази у категорији сиромашних, док средња класа губи социјалну безбедност.
Влада обећава побољшање услова живота и 900.000 нових радних места годишње, пре свега преко инвестиција у приватном сектору, али експерти сумњају да постоји стратешка визија како би се испунила обећања и како би се обуздала корупција.
У немогућности да испоље своје незадовољство растућим јазом између елите и већинског становништва, млади лако могу да се радикализују. Насиље и терор настају поступно, лекција је на коју Сисија подсећају атентати на државне функционере и верске лидере који подржавају режим.
Председник више рачуна на сигнале са друге стране: САД су одлучиле да одмрзну 195 милиона долара годишње војне помоћи која је раније била блокирана због забринутости око стања људских права у Египту. Сиси се осећа заштићен.
Тако не мисли Хасан Нафа, професор политичких наука на каирском универзитету. Он сматра да режим неће бити у стању да се супротстави јавном бесу који се акумулира на хоризонту. „Експлозија се очекује сваког часа. Али, то овога пута неће бити организована експлозија, већ ће водити ка хаосу.”
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


