Od generacije protesta do generacije zatvora

Generacija protesta koja je vodila „arapsko proleće” postala je generacija zatvora: vlasti su izgradile 16 novih zatvora da bi 60.000 ljudi smestile iza rešetaka. Više od 15.000 poslato je pred vojne tribunale. Tortura je tradicionalna.

Sisi je produžio važnost Zakona o vanrednom stanju koji još od 1958. daje nekontrolisanu moć snagama bezbednosti, a vladi omogućava da medijima nameće cenzuru. Suđenja su arbitrarna i obrušavaju se na aktiviste civilnog društva, ljudskih prava i novinare. Zatvoreno je više od 400 raznih veb-sajtova.

Situacija u privredi, upozorava Međunarodni monetarni fond, alarmantno podseća na godine pre masovnog protesta koji je oborio režim Hosnija Mubaraka 2011. Sisi rastuće nezadovoljstvo ekonomskom i socijalnom situacijom kompenzuje jačanjem bezbednosnog aparata, u koji je na istaknuta mesta postavio dvojicu svojih sinova.

Mesto koje je režim dodelio armiji u poslovnom životu je zabrinjavajući fenomen. Kompanije u vlasništvu vojske lako sklapaju ugovore blokirajući privatne investitore, dok njihovi profiti ne idu u državnu kasu.

Egipat je suočen sa ozbiljnom ekonomskom krizom i padom vrednosti nacionalne funte, što je vladu primoralo da 2016. prihvati paket pomoći MMF-a od 12 milijardi dolara koji podrazumeva ukidanje subvencija i povećanje cena robe i usluga.

U junu su poskupeli gorivo – čija je cena u poslednjih sedam godina uvećana čak pet puta – struja, voda, lekovi, javni transport, cigarete. Gas za domaćinstva i komercijalnu upotrebu poskupeo je do 75 procenata.

Sisi uzvraća pokretanjem više velikih infrastrukturnih projekata, ali kritičari tvrde da je novac potrošen na projekte poput novog Sueckog kanala mogao da bude upotrebljen za ublažavanje patnji svakodnevnog života. Više od polovine od 99 miliona Egipćana živi sa manje od 1,8 dolara dnevno,

Predsednik je suočen sa najozbiljnijim izazovom svoje vlasti. Opozicija i aktivisti na društvenim mrežama oštro kritikuju režim smatrajući ga odgovornim za krizu. Vlast se poziva da prvo sebe podvrgne restriktivnim merama, a tek potom narod. Upozorava se na mogućnost masovnih demonstracija.

Podseća se na socijalnu eksploziju januara 1977. kada su u vreme Anvara el Sadata slične mere dovele do opštih nemira, ili na primer iz maja ove godine kada je posle protesta zbog zavođenja sličnih mera u Jordanu vlada u Amanu bila primorana da podnese ostavku.

Vlast je odgovorila povećanjem plata od 10 odsto zaposlenima u javnom sektoru i vojnih penzija za 15 procenata, kao i socijalnim beneficijama najugroženijima. Po medijima je pokrenuta kampanja pravdanja zavedenih mera uz prezentaciju očekivanih rezultata i poziv javnosti da ignoriše alarme sa društvenih mreža.

Sisi kaže da razume svakodnevne nevolje običnih Egipćana ali upozorava da ništa ne može da pravda „izazivanje haosa i uništavanje države”. Pokušavajući da smiri situaciju, on tvrdi da je Egipat u poslednjoj fazi prevazilaženja krize i da će se stabilizovati do 2020. Novi premijer Mustafa Madbuli takođe kaže da je 85 odsto programa ekonomskih reformi već ostvareno i da slede bolji dani.

Stanovništvo zemlje uvećava se za oko dva miliona godišnje, što znači da treba obezbediti najmanje milion novih radnih mesta. Nezaposlenost mladih je zvanično 24,8 procenata. Inflacija u usponu popela se na 14,4 odsto – ponajviše zahvaljujući ukidanju subvencija pa se svaki treći Egipćana nalazi u kategoriji siromašnih, dok srednja klasa gubi socijalnu bezbednost.

Vlada obećava poboljšanje uslova života i 900.000 novih radnih mesta godišnje, pre svega preko investicija u privatnom sektoru, ali eksperti sumnjaju da postoji strateška vizija kako bi se ispunila obećanja i kako bi se obuzdala korupcija.

U nemogućnosti da ispolje svoje nezadovoljstvo rastućim jazom između elite i većinskog stanovništva, mladi lako mogu da se radikalizuju. Nasilje i teror nastaju postupno, lekcija je na koju Sisija podsećaju atentati na državne funkcionere i verske lidere koji podržavaju režim.

Predsednik više računa na signale sa druge strane: SAD su odlučile da odmrznu 195 miliona dolara godišnje vojne pomoći koja je ranije bila blokirana zbog zabrinutosti oko stanja ljudskih prava u Egiptu. Sisi se oseća zaštićen.

Tako ne misli Hasan Nafa, profesor političkih nauka na kairskom univerzitetu. On smatra da režim neće biti u stanju da se suprotstavi javnom besu koji se akumulira na horizontu. „Eksplozija se očekuje svakog časa. Ali, to ovoga puta neće biti organizovana eksplozija, već će voditi ka haosu.”