У славу јуриша у слободу

„Србија можда изгуби неке битке, али не зна за поразе у рату”, истакао је пуковник Љубомир Марковић, председник Републичког одбора Савеза удружења потомака ратника Србије 1912–1920. Он је на свечаности поводом обележавања једног века од пробоја Солунског фронта, одржаној у Дому Војске Србије, подсетио госте на славне тренутке наше историје, истичући да народ који нема своју прошлост, нема ни будућност.

– Било је то у веома тешко време пре сто година. После опоравка и реорганизације српске војске на Крфу. Оно што се није могло ни на Западном ни на Источном, постигло се на до тада споредном Солунском фронту, дужином 450 километара, од Јонског до Егејског мора – приповедао је Марковић, закључивши да се тог 15. септембра десио бриљантни тренутак Првог светског рата.

Био је то славни дан наше војске. Дан када нам се цео свет дивио. Непријатељи су се постидели пред вољом и вером наших ратника који су желели да се напокон врате кући.

– На том фронту се у лето 1918. нашло 628.000 војника и старешина савезничких армија, док је с друге стране било 626.000 Аустроугара, Бугара и Немаца. После сјајне артиљеријске припреме, када је 14. септембра неутралисан непријатељ на првој линији одбране, већ следећег дана, у 5.30 часова кренула је офанзива. Била је то кланица више од милион људи – истакао је Марковић.

Говорећи о подвизима војвода Степе Степановића и Петра Бојовића и осталих старешина, познавалац наше историје ратовања додао је да су након извршеног јуриша, већ у преподневним часовима, војници пробили фронт у дужини 3 километра. Ни мрак није пао, а коридор према домовини проширио се на 33 километра.

– Врата у отаџбину била су отворена. Војници и старешине плачући су љубили земљу и камен – казивао је Марковић.

Осим да упознају своју прошлост, посетиоци Дома Војске синоћ су имали прилике и да уживају у музичком програму који су припремили ансамбл „Ратислав Благојевић и Гледанице” као и оркестар Министарства одбране „Станислав Бинички”. На програму су, поред химне „Боже правде”, биле и композиције „Марш на Дрину”, „Шумадинац пали топ”, „Играле се делије”, „Ово је Србија”…