Добровољачка, црна тачка на савести

Источно Сарајево – Служењем парастоса у цркви Светог Ђорђа и полагањем венаца на Централном крсту Војничког гробља у Миљевићима у општини Источно Ново Сарајево, обележена је шеснаестогодишњица страдања припадника бивше ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву. Трећег дана маја пре 16 година припадници Армије БиХ су, након пресретања војне колоне која се мирно повлачила из града, на најмонструознији начин убили 42, ранили 73 и заробили 215 војника, официра и цивила. Председник борачко-инвалидске заштите РС Бошко Томић је са жаљењем констатовао да „за овај злочин, иако постоје докази, видео записи и живи сведоци, још нико није одговарао”. 

Томић је подсетио да је Влада РС, преко Одбора за неговање традиције ослободилачких ратова, у програм обележавања 18 значајних историјских догађаја уврстила и страдање припадника ЈНА у Добровољачкој улици. У нападнутој колони био је и пуковник ЈНА, данас генерал у пензији Душан Ковачевић, који је о „случају Добровољачка” говорио као о „догађају који је муслиманска страна планирала”, иако је лично Алија Изетбеговић, који је био на челу колоне „предложио начин изласка и гарантовао безбедност”.

– Када је колона кренула од моста Дрвенија нападнути смо жестоко. Били смо изненађени, јер смо веровали Изетбеговићу. Међутим, људи су убијани, мучени и скидани до гола – каже Ковачевић и тврди да је „смишљеним нападом на колону, практично, објављен рат у БиХ, јер је након тога уследила општа хајка на Србе у Сарајеву”.

Званичници РС су апсолутно незадовољни односом надлежних судских и тужилачких органа у БиХ према злочину који су 3. маја 1992. године у Добровољачкој улици починили припадници Армије БиХ. Премијер РС Милорад Додик сматра да је „случај Добровољачка још једна потврда да су Суд и Тужилаштво БиХ политичке институције, намењене кажњавању само српског народа”. „Те две институције”, категоричан је Додик, „не занима ни истина, ни правда без које не може доћи до помирења у БиХ”.

Министарство унутрашњих послова РС је Тужилаштву БиХ доставило извештај у којем се за злочин у Добровољачкој терети 15 лица, која су осумњичена да су планирала, подстакла, или учествовала у убијању 42, рањавању 73 и заробљавању 215 припадника ЈНА. Међутим, у овом тужилаштву све што је до сада урађено своди се на званичну изјаву портпарола Бориса Грубешића да је „рад на предмету у току”. Масакр у Добровољачкој није занимао ни Хашки трибунал којем су власти РС, према тврдњама координатора Тима МУП РС за истраживање и документовање ратних злочина Сима Тушевљака, „доставиле доказе против Алије Изетбеговића, Ејупа Ганића и Стјепана Кљујића”.

– Хаг никада против њих није подигао оптужницу – каже Тушевљак и подсећа да је у „изводу из кривичне пријаве наведено да су Ганић и Кљујић, као чланови тадашњег Председништва БиХ, организовали и наредили Мустафи Хајрулаховићу и Јусуфу Пушини да 3. маја 1992. године нападну колону бивше ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву”. Ова двојица су, према наводима у пријави, издали наређење за напад, иако је био постигнут договор да се Команди Друге области ЈНА омогући да мирно напусти Сарајево.

Специјално тужилаштво за ратне злочине у Београду је, након престанка рада Војног тужилаштва, преузело предмете „Добровољачка” и „Тузланска колона” и доказе о тим случајевима доставило тужилаштвима у БиХ која до данас нису подигла ниједну оптужницу.

Дан у којем су, буквално, измасакрирани ненаоружани и невини војници и ове године је у Сарајеву обележен као „дан победе над злочиначком ЈНА” и као „дан почетка одбране главног града”.