Dobrovoljačka, crna tačka na savesti

Istočno Sarajevo – Služenjem parastosa u crkvi Svetog Đorđa i polaganjem venaca na Centralnom krstu Vojničkog groblja u Miljevićima u opštini Istočno Novo Sarajevo, obeležena je šesnaestogodišnjica stradanja pripadnika bivše JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu. Trećeg dana maja pre 16 godina pripadnici Armije BiH su, nakon presretanja vojne kolone koja se mirno povlačila iz grada, na najmonstruozniji način ubili 42, ranili 73 i zarobili 215 vojnika, oficira i civila. Predsednik boračko-invalidske zaštite RS Boško Tomić je sa žaljenjem konstatovao da „za ovaj zločin, iako postoje dokazi, video zapisi i živi svedoci, još niko nije odgovarao”. 

Tomić je podsetio da je Vlada RS, preko Odbora za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova, u program obeležavanja 18 značajnih istorijskih događaja uvrstila i stradanje pripadnika JNA u Dobrovoljačkoj ulici. U napadnutoj koloni bio je i pukovnik JNA, danas general u penziji Dušan Kovačević, koji je o „slučaju Dobrovoljačka” govorio kao o „događaju koji je muslimanska strana planirala”, iako je lično Alija Izetbegović, koji je bio na čelu kolone „predložio način izlaska i garantovao bezbednost”.

– Kada je kolona krenula od mosta Drvenija napadnuti smo žestoko. Bili smo iznenađeni, jer smo verovali Izetbegoviću. Međutim, ljudi su ubijani, mučeni i skidani do gola – kaže Kovačević i tvrdi da je „smišljenim napadom na kolonu, praktično, objavljen rat u BiH, jer je nakon toga usledila opšta hajka na Srbe u Sarajevu”.

Zvaničnici RS su apsolutno nezadovoljni odnosom nadležnih sudskih i tužilačkih organa u BiH prema zločinu koji su 3. maja 1992. godine u Dobrovoljačkoj ulici počinili pripadnici Armije BiH. Premijer RS Milorad Dodik smatra da je „slučaj Dobrovoljačka još jedna potvrda da su Sud i Tužilaštvo BiH političke institucije, namenjene kažnjavanju samo srpskog naroda”. „Te dve institucije”, kategoričan je Dodik, „ne zanima ni istina, ni pravda bez koje ne može doći do pomirenja u BiH”.

Ministarstvo unutrašnjih poslova RS je Tužilaštvu BiH dostavilo izveštaj u kojem se za zločin u Dobrovoljačkoj tereti 15 lica, koja su osumnjičena da su planirala, podstakla, ili učestvovala u ubijanju 42, ranjavanju 73 i zarobljavanju 215 pripadnika JNA. Međutim, u ovom tužilaštvu sve što je do sada urađeno svodi se na zvaničnu izjavu portparola Borisa Grubešića da je „rad na predmetu u toku”. Masakr u Dobrovoljačkoj nije zanimao ni Haški tribunal kojem su vlasti RS, prema tvrdnjama koordinatora Tima MUP RS za istraživanje i dokumentovanje ratnih zločina Sima Tuševljaka, „dostavile dokaze protiv Alije Izetbegovića, Ejupa Ganića i Stjepana Kljujića”.

– Hag nikada protiv njih nije podigao optužnicu – kaže Tuševljak i podseća da je u „izvodu iz krivične prijave navedeno da su Ganić i Kljujić, kao članovi tadašnjeg Predsedništva BiH, organizovali i naredili Mustafi Hajrulahoviću i Jusufu Pušini da 3. maja 1992. godine napadnu kolonu bivše JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu”. Ova dvojica su, prema navodima u prijavi, izdali naređenje za napad, iako je bio postignut dogovor da se Komandi Druge oblasti JNA omogući da mirno napusti Sarajevo.

Specijalno tužilaštvo za ratne zločine u Beogradu je, nakon prestanka rada Vojnog tužilaštva, preuzelo predmete „Dobrovoljačka” i „Tuzlanska kolona” i dokaze o tim slučajevima dostavilo tužilaštvima u BiH koja do danas nisu podigla nijednu optužnicu.

Dan u kojem su, bukvalno, izmasakrirani nenaoružani i nevini vojnici i ove godine je u Sarajevu obeležen kao „dan pobede nad zločinačkom JNA” i kao „dan početka odbrane glavnog grada”.