Банке завирују у сламарице

Беч – Србија има одличну перспективу као стожер развоја целог региона, а југоисточна Европа је најперспективније тржиште за улагање, и сада је уверен Херберт Степиц, председник Рајфајзен интернешенела. Веровао је у то и пре седам година, када је први ступио на српско банкарско тржиште, након што је прокрчио пут на Истоку.

- Ако неко жели да инвестира у Србију, позове ме и пита да ли сме да улаже новац. Одговорим им да када сам смео ја, могу и они. Српско тржиште је веома атрактивно, и ја увек отворено говорим о томе. Наравно, постоје и проблеми. Тренутно је ризик улагања већи за око 20 одсто него у развијеним земљама. С друге стране, мора да се инвестира много капитала да би се испунили сви захтеви централне банке. У суседним државама је много већи принос на капитал – каже Степинц. Ипак, он чврсто верује да ће будући развој донети добре резултате: централна банка бори да обузда инфлацију и дефицит текућег рачуна, али дугорочна будућност Србије је одлична.

Посебно због тога што први човек Рајфајзен интернешенела, који је власник Рајфајзен банке у Србији, као и банака у централној и источној Европи, сматра да Србија има квалификоване и стручне кадрове, што је и највеће благо Србије.

Развоју економије, поред банкарских кредита, може да помогне и уштеђевина грађана која се чува у „сламарицама”. Према подацима Народне банке Србије, данас грађани на штедним књижицама у банкама имају око 5,1 милијарду евра. Колико се уштеђеног новца чува „на сигурном”, по кућама, не може се тачно знати. Председник Рајфајзен интернешенела каже да његови стручњаци процењују да се у земљама југоисточне Европе, поред штедних улога у банкама, по кућама чува још од 15 до 20 одсто од те суме. Није, дакле, тешко израчунати да у Србији ван банкарских токова грађани држе најмање још милијарду евра уштеђевине, мада има и оних који тврде да је та сума бар двоструко виша.

Када је почела да ради у Србији, Рајфајзен банка је само за три месеца од грађана на штедњу прикупила више од 90 милиона евра.

Глобална финансијска криза нема директне последице на пословање банака у Србији, каже Степиц, али има индиректне, јер ће раст бруто друштвеног производа у централној и источној Европи бити мањи за 1,5 до два процента. На другој страни, како додаје, криза има и позитивне ефекте, јер централне банке покушавају на све начине да смање задуживање становништва.

Рајфајзен група је неполитичка институција у свим земљама у којима послује и нема никаквог утицаја на политичке прилике. Међутим, Степиц је свестан да политичке околности утичу и на пословање банке. Ако се смање стране директне инвестиције, нормално је да то негативно утиче на економију. А банке расту, како истиче, с развојем привреде.

Имајући у виду рестриктивне мере НБС, приноси на капитал су мањи него у другим земљама. Степиц каже да су нове мере потребне да би се обуздала инфлација и додаје: „Док централна банка чује наш глас, не потпуно да прати наше препоруке, и док смо на пола пута, сигуран сам да ће и даља сарадња бити добра”.

Српско банкарско тржиште је још младо. Да би свака банка успела да обезбеди за себе парче колача, многе банке ће почети да повећавају камате на штедњу и да је смањују на кредите. То доводи до нестабилности у банкарском систему. Зато би, по њему, било мудрије да централна банка натера постојеће банке да побољшају услуге него да даје нове лиценце.

Успех ове банкарске групације на тржишту централне и југоисточне Европе заснива се на јасној стратегији и принципима оснивача Фридриха Рајфајзена још из 19 века: „Не чекајте помоћ, већ преузмите ствари у своје руке” и „Заједно смо јачи”.